Реч Оригами потиче из јапанског језика и настала је од речи ори (савити) и ками (једна од неколико речи за папир). Најједноставније речено – оригами је вештина савијања листа папира или картона да би се добио жељени облик, при чему папир није дозвољено сећи ни лепити.

Да би се добили мање крути облици, дозвољено је правити мале резове или издужене прорезе (техника “сенбазуру” где се један лист папира дели на више мањих, али повезаних квадратића).

Порекло оригамија

Нико не зна тачно кад је ова техника измишљена, али пошто је човек прво морао да измисли папир, можемо рећи да ова техника не може бити старија од две хиљаде година.

Иако има јапанско име, неки верују да је вештина потекла из Kине. Најстарија књига са упутствима за израду предмета који личе на оригами “Kанамодо“ настала је у XВII веку. Најстарија књига о оригамију за разоноду јесте  (“Тајна техника савијања хиљаду ждралова“) написана 1797. године.

Постоји око хиљаду модела који се сматрају традиционалним оригамијем и који се у Јапану преносе с генерације на генерацију. Интересантно је да се ова техника до средине XX века сматрала разонодом за жене које су правиле папирне моделе за венчања, сахране и друге прилике или као забава за децу.

Оригами у Европи

Немац Фредерик Вилхелм Фребел (1782-1852) који је осмислио концепт вртића и предшколских установа, схватио је да прављење облика од савијеног папира помаже младом уму да савлада концепте пропорције, односа и симетрије путем једноставних оригами модела као што је танграм. Тако је он први увео учење ове технике у вртићима у Европи. Способност когнитивних вештина и спретност се развијају док савијате картон да бисте направили малу кутију.

Од краја Другог светског рата кад су људи широм света почели да одлазе у Јапан ова безазлена разонода је почела да се шири светом, нарочито међу студентима на размени. Људи који су објаснили покрете у савијању папира и картона били су Акири Јошизави из Јапана и Семјуел Рандлет из Америке. Направили су стандардизоване знаке да би људи из разних земаља који не говоре истим језиком могли да размене идеје и упутства за оригами.

Kако се развијала савремена колекција оригами дизајна откривене су нове методе савијања папира и картона. Поједини дизајнери користе и математичку теорију и компјутерске програме да смисле жељене пропорције. Папирни авиони и покретни модели као крајњи исход имају модел који није статичан већ се покреће или лети.
Џонатан Бакстер, оригами уметник направио је низ огромних костура диносауруса у САД-у. У пуној величини достижу 30 м! Један млади љубитељ технике оригами склопио је Господаре прстенова (Гимлија, Арагорна и Леголаса), други је направио Оригами кућу у Мелбурну у природној величини која има столице, сто, лаптоп све од папира. Ово је једна стара уметност која се у XXИ веку модернизовала и расцветала, али Јапан ће увек бити светски центар оригамија.

Неколико стотина савијања је потребно да се модел склопи!

Папир за оригами је с једне стране обојен, а са друге бео. Kад дијаграм указује на обојену страну, на тај начин се даје до знања која ће боја бити доминантна на завршеном моделу. Мајстори оригамија кажу да је добар оригами направљен са стрпљењем, прецизношћу.

 

Saboobrazovanje

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име