Цела област од Бежанијске косе, преко Ћуковца, Мухара, Калварије и Гардоша прошарана је заборављеним подземним грађевинама
Деценијама уназад нас изненађују вести које говоре да је напрасно потонула кућа у Земуну, или да пуцају зидови на зградама, да тону делови Католичког гробља…
Истина је да смо један део историје овог дела града некако забашурили, да смо заборавили на њега, а прошлост коју нисмо разумели морамо кад-тад да схватимо. Управо се то догађа са земунском историјом.
Из градског подземља помаљају се с времена на време упозорења која подсећају на прастаре земунске лагуме.
Цела област коју познајемо као Гардош, Ћуковац, Мухар, Калварија и Бежанијска коса некада је била важна и по томе што је избраздана лагумима. То су вештачке пећине коју су копали трговци како би чували робу којом тргују.
Пре неколико векова није било фрижидера или хладњача, а ово су били специфични подземни магацини. Тим пре што је са земунске стране била Аустрија (потоња Аустроугарска), а са београдске Отоманско царство. Иако су били често зараћени, трговина је стремила да споји два града.
Лагуми су били места где су трговци складиштили вино, житарице и осталу робу погодну за размену.
После Другог светског рата многи од тих простора остали су тајна. Ондашња војска проценила је како би лагуми могли да имају неку мирнодопску, али војну улогу, па су подземне грађевине остале непознаница и многим Земунцима.
Потом је стигла такозвана индустријализација. То је било масовно насељавање руралног становништва како би попунили радна места у новоизграђеним фабрикама. Радна снага, односно „радничка класа“ тражила је место за живот, па су тако изграђени безбројни станови у новоградњи. Ипак, често се „гледало кроз прсте“ онима који би посегнули за бесправном градњом у Земуну, јер су на тај начин, ипак решавали стамбено питање.
Тако су многе земунске куће поникле преко ноћи. Тада је настао још један проблем. Будући да су сазидане на такав начин, није било начина да буду прикључене на главну градску канализациону мрежу, па су власници морали да копају септичке јаме. Управо у томе је био велики проблем, јер су често испод њих били лагуми, за које власници нису знали…
Зоран Николић
Извор: Новости, београдске приче
