Тамна мирта и стари шимшир у сенци храста сан спокојан сневају,
јата врабаца се расула по крошњама белих бресака и сретна певају,
чворак врх храстове крошње сакривен осматра у житу гнезда шева,
разгледа поље и шуму, чуди се ко то тако лепо у нашем лугу пева.
Виноград сазрео, блистају на подневном сунцу прекрасна слатка зрна,
сваку ноћ ту се крај чесме, пред поноћ, окупља стадо ланади и срна
и куна златица ту у исто доба из луга цела породица доскита
црним грожђем да се заслади и напије воде из каменог корита.
Дивља купина је уз стари плот испрела своју зелену врежу,
над чесмом око бресака паук је исткао сребрну мрежу
и ситном срмом по њој по цео дан једнаке кругове везе,
чворак ослушкује луг, у лугу млад славуј пева, трепере брезе…
Година беше добра и богат род грожђа доста бачви вина слути.
– Проспите коју кап и нама:певају крупни маслачци око колибе расути,
дед ће ускоро скупљати мобу, у кола презати младе чилаше,
страшило облацима сламнатим шеширом маше…
Мирише грожђе и мирис вина целом долином ветар шири,
под цветовима кадифа и лепих ката ћуте опијени лептири,
на сунцу се бело грожђе ко бисерје из старе шкриње злати,
шеве се чују из жита, славуј пева у лугу, ћук га из винограда прати…
