Стари гавран кисне на врху бора. Шуме јавори и лишће њихово полако пада у модру реку, у тршчаку срна пије на извору, луг шумори, црн паун се склонио у жбуње под столетну смреку. Сутон полако капље и сунце претвара се у сјену, ветар дозива неког, лугом се пролама његова јека, последњи маслачци један за другим вену, под жалосном врбом црн тетреб некога свога чека…
Јелен мотри на друм, чврст сплет врбиног грања и младих бреза ноћас је његова једина сјеница, лија с лисичетом жури складом између орања, мајци Морави хита у наручје Лепеница.
Са Црног Врха тамни облаци су долетели узбунио је све птице црвеноноги спрудник, вивци и лиске су са младима у шевар полетели, потамнио је као љутит змај далеки Рудник. У гнезду свом бору високом крагуји су ућутали, склонило се голубије јато под крошњу старе клеке, ждралови са севера олујом затечени на воду су пали, мирно су кисле чапље на обали ове немирне реке.
