Покушавајући да пронађу тачну дефиницију зла, многи су се упутили запетљаним ходницима људске историје. Градација зла по врстама злодела и начину извршења злочина, убиства, почиње углавном психолошким профилисањем извршиоца. Многи су постављени на своја места, некима се право место још увек тражи, али ни то није довело научнике до коначне дефиниције.

Један јеврејски психолог је, интервјуишући Геринга у току Нинрбершког процеса, остао скамењенен његовом равнодушношћу према жртвама холокауста, заправо, Геринг је био равнодушан према свим жртвама рата, укључујући ту и жртве сопственог народа. Онда је дотични господин сео и записао ово : „Током деценија тражења научне дефиниције зла, дошао сам до закључка да је оно једноставан недостатак емпатије. Ништа више ништа мање.“

Данас, у ери роботизације и искључивања свести у сврху лакше манипулације (ТВ, сублиминарне поруке, маркетинг, наметнуто понашање, лако доступни седативи, дрога, алкохол) питам се како уопште доћи до праве емпатије, јер лажном емпатијом смо окружени због тренутне моде или личне промоције. Насиље је постало императив успеха, а банализација правих врлина је толико смањила праг толеранције да се човек више не вреднује по доброти и саосећајности, већ по материјалном поседу.
Све ово, а и гомила дугих показатеља ме наводи на закључак да је зло дефинисало себе у овом времену. Дај боже да грешим, дај боже да сам само параноично створење вођено личним доживљајем… Kада све овако поставим на папир као једначину, решење се само намеће – зли људи су на позицијама моћи. Они одлучују о судбинама, они су сама суштина зла, јер тргују животима, здрављем, душама. Горег нема, дефиниција се поклапа са реалношћу.

Зло нам једе будућност, а насмејано је и разиграно, сигурно у своју моћ, легије су му обучене у боје дуге…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име