Ово писмо нам је написао ипођакон Талалеј из месташца под именом Гарказембе.
„Некада сам био следбеник такозваних мормона. Оснивач тог покрета је био Џозеф Смит. Он се родио 1805. године. Сама „црква“ је почела активно да се убацује међу нас од 1987. године. Ускоро сам био увучен у групу и следствено – „крштен“. Моју ревност су ценили. Био сам признат за истинског следбеника и постао служитељ „цркве“.
1997. године сам завршио педагошки факултет. Добио сам специјализацију да учим почетне разреде али нигде нисам могао да нађем посао. На крају сам био примљен у радњу чији је власник био Грк. Он је живео у граду Лубумбаши, а руководилац и радници радње су били локални становници.
Овде је често долазио отац Д. Из православне мисије у Колвезију, да би променио новац. Аутом нас је довозио до центра. Путем нам је све време говорио по нешто о Православљу и давао књиге на француском језику. Читао сам их био задивљен посебно Житијима Светих Отаца. Сећам се изузетан утисак је на мене оставило Житије Преподобног Серафима Саровског.
Годину дана сам радио у радњи. Затим са постао учитељ почетних разреда у православној школи у граду Гарказембе. Почео сам да посећујем богослужења у најближој цркви Апостола Томе. На крају сам пожелео да будем примљен у Цркву. Почео сам да посећујем катихизаторске часове. 20 јула 2001. године цела моја породица се крстила, а касније сам се венчао са супругом. Веома бих желео да сва деца постану православни хришћани. И почео сам да држим деци часове закона Божијег. У храму сам држао недељну школу за одрасле.
У априлу 2002. године сам кренуо на богословски курс. Крајем месеца отац Мелетије ме је позвао да и рекао да види вољу Божију у томе да постанем служитељ Господњи. Тако ме је 12 јула 2002. године сам митрополит Централне Африке поставио за ипођакона.
Подвући ћу главну ствар: управо је јеромонах Д. Посејао семе у моју душу, које је је наишло на живо одазивање и дало свој плод.
Свим срцем љубим Христа и зато имам само једну жељу – да се непрестано трудим у недељној школи како за децу, тако и за све хришћане нашег села. Одрасли долазе код мене понедељком. Возећи их кући сваки пут их убеђујем да не одустају од ових часова.
Веома бих желео да отац Д. бар једном месечно држао часове закона Божијег деци наше школе. Још би желео да држим кројачке курсеве за девојке и жене. Нека нам свима помогне Господ молитвама отаца мисионара.“
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
svedokverni.org
