Одлуке Савета Украјинске православне цркве – Московске Патријаршије

Кијев, 27.05.2022.

Након јутрошњег састанка архијереја Украјинске православне цркве са представницима свештенства, монаштва и лаика, одржана је ванредна седница Светог Синода, а потом и седница Архијерејског Сабора, који је шири од Светог Синода, у чијем раду учествују сви архијереји УПЦ.

Коначно, одржан је и Савет Украјинске православне цркве.

Савет је највиши управни орган УПЦ, који такође чине архијереји, свештенички, монашки и представници мирјана. Иако је јутарњи састанак био консултативни, Савет је овлашћен да доноси велике одлуке које утичу на живот Цркве…

Савет је донео низ резолуција, укључујући осуду братоубилачког рата, неслагање са ставом патријарха Кирила о рату, попис неопходних услова за дијалог са расколничком „Православном црквом Украјине“ и Декларацију о повећању независности УПЦ.

Конкретно, разговарало се о могућности да УПЦ направи миро. У православној традицији, стварање мира (мироварење) се обично посматра као један од најважнијих знакова аутокефалности, иако то није био увек случај. Мироварење се вековима обављало и у Москви и у Кијеву, а заправо и у другим епархијским центрима. Мироварење је последњи пут направљено у Кијевопечерској лаври 1913. године.

Сабор је завршен парастосом за погинуле у рату.

Одлуке Савета гласе у целости:

– Веће осуђује рат као кршење Божије заповести Не убиј! (Изл. 20:13) и изражава саучешће свима који су страдали у рату.

– Савет апелује на власти Украјине и власти Руске Федерације да наставе преговарачки процес и тражење јаке и разумне речи која би могла да заустави крвопролиће.

– Изражавамо неслагање са ставом Патријарха московског и целе Русије Кирила по питању рата у Украјини.

– Савет је усвојио релевантне измене и допуне Статута о управи Украјинске православне цркве, којима се указује на пуну самодовољност и независност Украјинске православне цркве.

– Савет усваја резолуције Архијерејских Сабора Украјинске Православне Цркве и одлуке Светих Синода Украјинске Православне Цркве који су се састали у периоду од последњег Сабора Украјинске Православне Цркве (8. јула 2011. године). Савет одобрава делатност Канцеларије и Синодалних институција Украјинске Православне Цркве.

– Сабор је разматрао обнављање мироварења у Украјинској православној цркви.

– У периоду ванредног стања, када су односи између епархија и централног црквеног руководства компликовани или изостали, Сабор сматра да је сврсисходно да се епархијским епископима додели право да самостално одлучују о појединим питањима епархијског живота која спадају у надлежност Св. Синода или предстојатеља Украјинске православне цркве, уз накнадно обавештавање јерархије, када се прилика врати.

– Недавно се наша Црква суочила са посебно акутним новим пастирским изазовом. Током три месеца рата, више од 6 милиона украјинских грађана било је принуђено да оде у иностранство. То су углавном Украјинци из јужних, источних и централних покрајина Украјине. Значајан део њих су верници Украјинске православне цркве. Стога Кијевска митрополија Украјинске православне цркве добија апеле из различитих земаља са захтевима за отварање украјинских православних парохија. Очигледно је да ће се многи наши сународници вратити у домовину, али ће многи остати на сталном боравку у иностранству. С тим у вези, Сабор изражава дубоко уверење да Украјинска Православна Црква не може оставити своје вернике без духовног старања, да им мора бити блиска у њиховим искушењима и да организује црквене општине у дијаспори. Неопходно је даље развијати мисију у иностранству међу православним Украјинцима како би сачували своју веру, културу, језик и православни идентитет.

– Схватајући своју посебну одговорност према Богу, Сабор изражава дубоко жаљење због недостатка јединства у украјинском Православљу. Посебно је разочаравајуће што су недавне акције цариградског патријарха у Украјини, које су резултирале формирањем „Православне цркве Украјине“, само продубиле неспоразуме и довеле до физичког обрачуна. Али и у таквој кризи, Савет не губи наду у наставак дијалога. Да би се дијалог одржао, представници тзв.“Православне цркве Украјине“ треба да:

а) зауставе насилно заузимање цркава и присилно премештање пароха Украјинске православне цркве.

б) схвате да њихов канонски статус, како је то фиксирано у „Статуту Православне Цркве Украјине“, заправо није аутокефалан и да је знатно инфериорнији у односу на слободе и могућности у спровођењу црквених активности предвиђених Статутом о управи Украјинске православне цркве.

в) да се реши питање каноничности јерархије ПЦУ, јер је за Украјинску Православну Цркву, као и за већину Помесних Православних Цркава, сасвим очигледно да је за признавање каноничности јерархије ПЦУ неопходно обновити Апостолско Прејемство њених епископа.

Сабор изражава дубоко уверење да кључ успеха дијалога не сме бити само жеља за обнављањем црквеног јединства, већ и искрена жеља да се свој живот гради на принципима хришћанске савести и моралне чистоте.

Сумирајући резултате обављеног рада, Савет узноси молитву благодарности премилостивом Господу за прилику за братско заједништво и изражава наду у прекид рата и помирење зараћених страна. По речима Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, да сви ми, а посебно наша браћа и сестре у Васкрслом Христу, имамо благодат, милост и мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог , у истини и љубави (2 Јн. 1,3).

Иако се у резолуцијама не прецизира како је статут УПЦ измењен да би одражавао њену пуну независност, протојереј Николај Данилевич, заменик начелника Одељења за спољне црквене односе УПЦ, коментарише:

„УПЦ се одвојила од Московске патријаршије и потврдила свој самостални статус, и извршила одговарајуће измене у свом статуту. Из статута су уклоњене све референце о повезаности УПЦ са Руском православном црквом. У ствари, по свом садржају, статути УПЦ су сада статути аутокефалне Цркве.„

Нејасно је у ком степену Николајеве коментаре треба схватити буквално.

Подсетимо, према статуту Руске Православне Цркве, само Помесни Сабор Руске Цркве, који се састоји од епископа и свештеничких, монашких и представника мирјана може дати аутокефалност црквеном телу у оквиру Руске цркве.

Када је украјински Свети синод раније овог месеца одлучио да одржи састанак епископа, свештенства, монаштва и лаика, прецизирао је да „расправа о овом или оном питању не треба да води ка изласку ван канонског поља и да не води ка новој подели у Цркви Христовој.“