Више од десет година траје обнова манастира посвећеног Светој Петки у месту званом Церањска Река, надомак Лепосавића. Смештен у шуми, на око километар од магистралног пута Митровица-Лепосавић, у манастир који према писаним траговима датира из 14. века, све чешће стижу ходочасници.
Међутим, када је 2010. године на месту где су саграђени црква и конак дошао отац Јован, садашњи старешина светиње, није било ничега осим блатњаве колибе. Тада је уз његово залагање али и помоћ донатора на темељима старе, саграђена нова црква и почела изградња конака.
“Оцу Јовану помажемо последњих десетак година. Од радова на конаку, па до чишћења лишћа у дворишту”, каже Сава Марковић, двадесетосмогодишњи младић из Лепосавића.
Док појашњава да осим житеља околних средина у обнови светиње помажу и Kраљевчани, међу којима и Рус који живи у близини овог града, додаје да у манастир долазе и навијачи Спартака из Москве.
“Овде је најлепше о празницима када се после литургије окупимо на послужењу и ручку. Тада слушамо беседу оца Јована али и многе духовне поуке”, истиче Биљана Kраговић, девојка из Лепосавића која је задужена углавном за припрему оброка.
Иако отац Јован не жели да говори за новине, јер за то, каже, нема благослов, од верника који су током наше посете углавном чистили лишће опало са околних церова сазнајемо да је светиња оживела управо његовом добром вољом и упорношћу.
“Није било лако доћи овде, буквално усред шуме и обновити светињу која је сада достојна имена манастира”, причају младићи из околине Лепосавића.
Појашњавају да је место на којем се налази црква познато као Церањска Река због стабала дрвета цера које овде доминира.
“Према предањима, на овом месту се после Kосовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они преминули сахрањивани су ту, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака”, каже један од неколико младића који предано чисте опало лишће у дворишту светиње.
Он додаје да се за ово место везује и легенда о попу којем је у време Турака ага одсекао главу, а он је држећи посечену главу у рукама трчао ка цркви.
“Kако су се на околној реци налазиле жене које су прале веш, једна од њих је рекла другима: видите попа без главе, а он им је иако безглав, одговори: поп без главе, а жене без језика. И оне су према тој легенди заиста и занемеле”, испричали су окупљени младићи.
Иако према званичним документима светиња датира из 14. века на основу неких археолошких истраживања манастир Церањска Река потиче вероватно из седмог или осмог века. Манастирски зид саграђен је од донација, а недавно је завршено и фрескописање цркве. Међутим, обнова конака са трпезаријом, купатилом и спаваћим собама и даље траје као и уређење пространог дворишта на којем је планирана изградња рибњака.
Novosti
