СМРЋУ КРАЉИЦЕ ЕЛИЗАБЕТЕ II окончана је најдужа владавине неког британског монарха. Али иако је потицала из краљевске породице, Елизабет Александра Мери Виндзорније требало да буде краљица – све док је низ историјских околности није ставио на сам врх можда најутицајније монархије на свету.
Била је тек пета у реду за престо, али низ историјских догађаја довео је младу принцезу на можда најмоц́нији трон на свету.
Краљевско породично стабло
Елизабетина пра-прабака, Викторија, владала је Британским царством скоро 64 године, дуже од било ког британског монарха пре ње. И није била прва у реду за трон. Била је пета у реду сукцесије, али ју је низ смрти довео на власт када је имала само 18 година.
Викторијин најстарији син, Едвард VII, деценијама је био престолонаследник, али је његова дуговечна мајка спречила његово успон на престо све до његове 59. године. Он је владао само девет година пре него што је умро. До тренутка његове смрти, преминуо је и његов најстарији син, принц Алберт Виктор, са само 28 година, па је његов други син преузео престо.
Џорџ V је владао 25 година, а након његове смрти 1936. године, његов најстарији син, Едвард VIII – Елизабетин стриц – преузео је трон. Али када се заљубио у два пута разведену Американку Волис Симпсон, одлучио је да абдицира.
Елизабетин нагли успон ка трону
АБДИКАЦИЈА ЕДВАРДА VIII је створила уставну кризу, а линија наслеђивања поново је скренула на другу грану породице. Како Едвард VIII није имао децу, краљев брат, Џорџ VI, невољно је преузео престо.
Пошто није имао синове (у то време су мушки наследници имали предност због система мушке примогенитуре, традиције која је прекинута 2013. године), његова прворођена ц́ерка Елизабета постала је прва у реду за наслеђивање трона.
У време абдикације, Елизабета је имала 10 година. Детињство је провела у Лондону и оближњем селу. Иако је њена куц́а у Лондону на ивици Хајд парка била елегантна и велика, била је далеко од дворца. Принцеза се школовала код куц́е, заједно са својом млађом сестром Маргарет.
Елизабетин живот као принцезе
„ДА ЈЕ ПРИНЦЕЗА Елизабета одрастала као рођаку или сестра монарха, и даље би имала неке краљевске дужности, али би такође уживала у мирнијем животу са мање пажње штампе и више времена за остваривање сопствених интереса“, каже историчар и краљевски коментатор Керолин Харис.
Уместо тога, Елизабетин се живот драматично променио 1936. године када је њен ујак абдицирао и њен отац постао краљ Џорџ VI. Одједном је живела у Бакингемској палати. Њено кретање је било ограничено; њено образовање се променило. Њена гувернанта, Мерион Крофорд, трудила се да Елизабетин живот остане релативно непромењен и нормалан. Водила је њу и њену сестру на излете и организовала извиђачка истраживања са децом запослених у палати и децом пријатеља и рођака. Ипак, Елизабетин живот је био све само не нормалан.
Од принцезе се очекивало да живи у складу са вредностима краљевске породице и стекне знање из историје, на даучи протоколе и законе земље којом ц́е једног дана владати. Студирала је историју код краљевског архивисте, слушала је лекције из религије од кентерберијског надбискупа и течно говорила француски.
Стручњаци се не слажу око степена њеног образовања. Заузимање престола „мора да јој је било изузетно тешко, посебно зато што никада није ишла у школу и никада није имала оно шире образовање које ми сада можда узимамо здраво за готово“, рекао је краљевски дописник Крис Шоп за Дејли Експрес 2019. године.
Њен отац, који је упркос својој стидљивости и муцању постао омиљена национална личност, такође јој је помогао, каже Харис. „Елизабета је учила о својој будућој улози суверена пратец́и свог оца. Џорџ VI није рођен да буде краљ и није му било пријатно да говори у јавности, али је удовољио породици.“ Краљ који се колебао да ли да преузме ту улогу, владао је до своје смрти 1952. године, када је Елизабета постала краљица.
Дужност зове
Пријатељица из детињства, Соња Бери, рекла је Ендрују Алдерсону из Сандеј Телеграфа 2006. године да би краљица Елизабета вероватно изабрала другачију пут да је имала прилику. „Мислим да би била срећнија у браку да је живела на селу са својим псима и коњима“, рекла је Бери. „То је веома усамљенички посао, јер, чак и када добро познаје људе, она је и даље краљица, и ту увек постоји баријера.“
Што се тиче непланираног, а ипак судбоносног, низа догађаја који су довели Елизабету Другу на трон, изузетак је одувек био правило за краљевску породицу, каже Харис, који истиче да је до недавно наслеђивање често ишло у неочекиваним правцима због смрти, абдикација или одсуства директних наследника у главној грани краљевске породице.
„Тренутна краљевска је таква да постоје три генерације директних мушких наследника (принц Чарлс, принц Вилијам и принц Џорџ) и релативно је ретка у британској краљевској историји“, каже она.
Као и они пре ње, Елизабета II је јасно ставила до знања да је њена дужност да служи. „Изјављујем пред вама да ћу цео свој живот, без обзира да ли је дуг или кратак, бити посвец́ена служењу вама и служењу нашој великој царској породици којој сви припадамо“, рекла је она својим будућим поданицима током радио-обрац́ања одржаног поводом 21. рођендан, априла 1947.
Више од 75 година касније, испунила је то обећање – чак и ако то није било оно које је желела да да.
nationalgeographic.rs
