Нису ретки они који верују да су љубав и мржња веома блиска осећања. Када неко воли, он сматра да је особа коју воли веома добра и позитивна особа, због чега жели да она напредује у сваком погледу. Када неко мрзи, он мисли да је особа коју мрзи доказано зла особа, због чега је уверен да је заслужила да трпи и да умре у најстрашнијим мукама. Дакле, онај који воли и онај који мрзи имају потпуно супротне дефиниције друге особе: за првог је она добро, а за другог је зло људско биће.

У том смислу, љубав и мржња су супротна осећања, а никако блиска. У љубавним везама мржња се појављује онда када неко почне да сматра да је неприхваћен, одбачен, преварен или искоришћен. Мржња тада долази након љубави, а када она дође, више нема љубави. Када би неко истовремено волео и мрзео исту особу, он би доживео велику унутрашњу подељеност и напетост, што би угрозило његову психу.

Жеље и понашање

Како изгледа када неко у себи носи обе дефиниције оног другог – и као доброг и као злог – илустроваћемо на примеру двоје људи који заједно живе у партнерском односу. Ујутро су обоје расположени све док партнер 2 није упутио критику партнеру 1. Након тога су се посвађали, али на тај начин да је партнер 1 веома ружно извређао партнера 2. Овај је, увређен, залупио вратима и отишао на посао. Само што је стигао у канцеларију зазвонио му је телефон и партнер број 1 га је топлим гласом, као да се она велика свађа од пре мање од сата није ни догодила, упитао: „Како си, шта радиш?”. Партнер 2 је збуњено одговорио: „Откуд сада та нежност када сам ти малопре био најгори човек на свету?” На то му је партнер 1 узвратио веома љутитим гласом: „Ти си још горе од тога!” и прекинуо везу.

Разлог за ове понављајуће обрте у односу који се догађају некада и више пута дневно, јесте то што партнер 1 није у стању да повеже љубав и конфликт. Он погрешно мисли: „Или нема конфликта, па ме други воли, или започиње конфликт, јер ме мрзи.” У ширем смислу, он мисли да пријатељски однос искључује било какав конфликт, а да појава конфликта (одбијања његове жеље, критика, љутња итд.) означава појаву непријатељског односа. Таква особа не разликује себе од својих понашања и својих жеља. Она мисли да други, ако је воли, мора да је прихвати са свим њеним понашањима и свим жељама. Када би то било тако, она би знала да је други „безусловно воли”. А када је други критикује или одбија испуњење жеље, онда погрешно мисли да је други, који је претходно тврдио да је воли, заправо не воли и одбацује. Типично је да особа тада изговара да ју је други „повредио”. А кад је он такав покварењак који се претвара да је воли, а заправо је одбацује и повређује, она ми се освећује тако што га још више повређује.

Ова особа жели да буде вољена, али како је уверена да уместо љубави добија одбацивање и емоционално повређивање, она из своје „рањености” рањава другог. Када на тај начин отера другог из односа, она се осети веома усамљеном и жељном љубави, тако да поново почиње да размишља о другом као вољеном бићу од кога је зависна. Да би могла да га поново воли, особа мора да потисне, да заборави конфликт који је претходио. Када то успе, тада поново тражи љубав од исте особе коју је пре кратког времена мрзела.

Конфликт у љубави

Односи у којима се смењују обрти периода љубави и периода мржње су веома збуњујући за другог партнера који би хтео да зна да ли га први партнер воли или не. Све то такву везу чини веома напорном, тако да такве везе ретко трају дуже од две или три године. Након коначног раскида, први партнер се осећа дубоко повређеним и одбаченим, што доприноси да циклус љубави и мржње понавља и у идућој вези.

Описани механизам често налазимо код особа које добијају дијагнозу „гранично поремећена личност”. Да би се промениле, оне морају да науче разлику између себе и својих понашања, да схвате да је конфликт могућ у љубави и да су љутња и мржња различита осећања. Једини проблем је што оне не желе да уче, јер су се поистоветиле са својим механизмом. Оне упорно траже љубавни однос без икаквог конфликта, јер ће тада знати да их неко воли такве какви јесу. Једини проблем је што такви односи не постоје.

 

Др Зоран Миливојевић

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

politika.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име