Ко ти је рекао да сам ја нормалан?
Ко те је слагао да у глави имам мудрости и соли?
Ти, као да не знаш пиле моје мало,
Да лудак зна само да воли.
Ко те је варао – да мене чекају мирне луке;
Да иза мојих речи крију се дела?
Јагње једно умиљато;
Мало воде у моје две руке,
па, лудак може само да снева.
Зато, ако мораш – иди.
Иди, теби праштам све.
Не може нормалан уз лудог да дрема,
луд је рођен да живи пре но што мре.
И за лудим нема жали.
Нема бола, нема ни буке…
У тишини се слави венац на његовој смртној глави…
Слави се крај једне слободне муке.
Никола Трифић
