Никола Трифић: „Година огледала“

Била је ово 21. година 21. века!? Кинези су је водили као годину бивола; неки древни народи су је још пре читавог миленијума унапред окарактерисали као годину змија и утвара; Шекспир би је вероватно назвао годином будала, док би је Достојевски још вероватније преименовао у годину идиота?! Ипак, шта год и каква год да је била, 2021. иде „ад акта“, а н њено место долази двадесет и друга година овог столећа. Нова 2022. Можда би за нас и нашу будућност било најбоље да је доживимо као „годину огледала“. Годину разговора са самим собом, годину признања: где смо, шта смо и где желимо да будемо; и годину у којој ћемо свој живот чврсто зграбити с обе руке. Каква год да је судбина чека, 2022. неће имати репризу. Наш живот још мање!

Морамо почети да волимо да се не бисмо разболели, као што се морамо разболети уколико због последица неких фрустрација нисмо у стању да волимо – Сигмунд Фројд

Да ово није рекао Фројд, можда би већина људи према изреченом имала однос као да се ради о јефтином „лајф коуч“ памфлету или „лајтмотиву“ неке латино серије. Ипак, чињеница да иза реченице у поднаслову стоји потпис великог психоаналитичара, тера нас да цитиране речи не схватимо здраво за готово, већ да ову „Фројдову мудролију“ прихватимо као материјал од којег се гради темељ сваког иоле срећног живота. Људи: Љубав, љубав, љубав и само љубав! Љубав је основ свега! Ко то није схватио и разумео, бојим се да је његова потрага за било којим другим разумевањем у животу сувишна и узалудна. Пут до знања почиње од љубави према знању. Пут до правде и слободе, почиње од љубави према правди и слободи; док је први корак сваке љубави, љубав према себи. Заволите човека у себи, и пре свега дозволите себи да будете човек. Не пристајте на то да вас неко сведе на ниво телесне љуштуре. Ви сте људско биће које има потребу да буде вољено, поштовано, и да само воли.

Наравно, Фројдове речи о љубави односе се пре свега на ону љубав која је подстакнута либидом, односно којој су либидо и сексуални нагон, али у неком узвишенијем смислу и жеља за потомством основни покретачи. Истина, без те љубави нема заокружене животне приче. Ипак, ствари треба гледати што је могуће шире. Љубав је љубав, и свака љубав, без обзира да ли је усмерена ка партнеру, породици, пријатељима, домовини, граду, или чак идеји и идеалу је начелно позитивна и добра. Но, да ли су сви људи способни да воле; да припадају, да траже припадност, и да у таквој припадности виде своју највећу слободу? Вероватно не. На жалост постоје и они који су по питању емоција крајње сакати и јалови, и такве дефинитиво треба жалити. Ипак, ако ви не спадате у ту категорију, не дајте да вас евентуално стечена лоша искуства и фрустрације саплету у љубави. Такође, не дајте да вас хедонистичка друштвена пропаганда о љубави као превазиђеној категорији – коју успешно мења прагматизам на месту „сторге“ (љубав према породици) и сексуална разузданост на месту „ероса“ (љубав према одабраном партнеру) заведе, омаћија, и самим тим отера од потраге за правим емоцијама. Искористите оно огледало. Погледајте себе у очи; успавајте ђавола у себи; пробудите анђела, дозволите му да размаше крила; обуците се пристојно, а по питању емоција будите голи до последње нити душе, и тако потпуно чистог и отвореног срца крените међ људе. Љубав зна да боли, зна да изазове патњу и разочарања, али све на овом свету почиње, дешава се и успева због љубави. Запамтите једно: У добу у којем нам сутрашњица у великој мери зависи од инфлација, девалвација, стања берзи, и воља разних економских и политичких „елита“, љубав је једина наша тековина која не може умрети наглом смрћу.

Ко се Бога не боји и од људи се не стиди бежи од њега – народна пословица

Можда је људима у 21. веку много пре посла, или боље плаћеног посла, такође, и много пре разних грађанских права и слобода потребан стид!? Боже дај нам могућност да се опет стидимо! Дефинитивно, заборавили смо на стид. Живимо у времену у којем је све нормално, све дозвољено и све оправдано. Живимо у једном страшно бестидном добу. Свети апостол Павле је рекао: „Пропаст света ће почети када дођу они људи чија је слава у срамоти њиховој“. Обратите пажњу на свет око себе! Погледајте програм најгледанијих телевизија, прочитајте наслове најчитанијих новина и портала; упутите поглед ка данашњој глобалној политичкој и друштвеној сцени, и на крају крајева: погледајте свој град, своју улицу, па, чак и своју кућу. Да ли данас славимо, фаворизујемо и истичемо оно чега би се некада стидели? Да ли данас славимо своју срамоту? Кажу: Курви, лопова и вештица је увек било!? Тачно, увек их је било. Само, увек је било и јавних кућа, којекаквих „плавих мостова“, ломача и затвора. Но, изгледа да су данас те „институције“ у потпуности или делом угашене, а да су њихови становници неким посебним социјалним програмом збринути на широј јавној, медијској, културној и политичкој сцени?! Данас више него икад! Ипак, можда је најтеже и по нас најстресније питање: Која је наша улога у свему томе? Да ли смо ми само неми посматрачи или смо саучесници у сопственом убиству? Да ли ми заиста нисмо у стању да се томе одупремо, или је наша статичност узрокована тиме што негде у својој подсвести знамо да би се на њиховом месту понашали као и они, или чак још горе?

Уопште речи: „Ко се Бога не боји и људи се не стиди бежи од њега“, не треба гледати кроз уско религиозну призму. Религија је само катализатор вере, али и њен проточни бојлер; најсигурнија и најбоље утабана стаза до божанског, али не и једина. Верник је свако ко верује у нешто надљудско и небеско; ко верује у природу, у истину, поштење, љубав, и ко ка томе тежи. Стид је ту изузетно важна категорија. Стидети се себе када се крене контра од тог пута. Стидети се себе због свог лошег чињења, или због свог нечињења и своје пасивности. Стид је често брана која нас чува од лошег дела, али и „будилник“ наше душе који нас – уколико смо учинили нешто лоше ипак, враћа на прави пут. Признање није довољно! Шта је признање? Само персонална фактичка потврда да су два и два и у вашем случају као и у сваком другом дала четири. Прост пример: Данас сте се здрави и прави возили градским аутобусом, а нисте устали да би трудница имала где да седне. Признали сте то и верујте: никакве користи од тога! Ипак, ако се искрено стидите свог поступка, велика је шанса да тако нешто више никада нећете урадити.

Исто тако, треба правити јасну разлику између особе „која зна за стид“ и срамежљиве особе. Срамежљиви су много ближи бестидним људима, него оним људима који стид доживљавају као моралну, етичку и духовну категорију. Срамежљиви би требали да се стиде своје срамежљивости, односно да се стиде недостатка храбрости и воље. Од бестидних људи – само штета, од срамежљивих – најчешће никаква корист.

Свака људска мођ састављена је од времена и стрпљења – Оноре де Балзак

Време! Када би били свесни колико је оно драгоцено, колико брзо пролази, колико је неповратно и колико га увек мало има – можда би се према њему односили са више пажње и поштовања! Време је наш највреднији ресурс! Ако неко увреди вас, вашу домовину, веру, чак и вашу породицу, не значи да су кавга или расправа нужно једина решења; такође, не значи да по сваку цену требате окренути главу од такве особе. Ипак, ако неко увреди ваше време, односно ако покаже непоштовање према њему, имајте на уму да на тај начин губите оно што више никада нећете моћи да вратите. Непоштоваоци вашег времена стављају вам до знања, да им или није нимало стало до вас, или да према вама гаје један тихи – уједно и најгори облик презира. Време је све! И начин на који се односите према њему више него било шта друго говори о вашем самопоштовању и самопоуздању, вашим жељама и амбицијама, вашој храбрости, али и о вашој свести о пролазности живота, односно о свести да ваш интервал од колевке до гроба не мора бити празан и безличан. Није за џабе један мудар човек рекао: „У животу је најтеже чувати тајну, подносити неправду и корисно искористити време“. Гледајте да ваше време буде искоришћено и потрошено, а никако изгубљено. Не плашите се својих снова, или било чега другог – наравно поштеног, што би вама потенцијално могло да донесе срећу и спокој. Борите се за то. Време је ваш савезник, а страх је ваш највећи непријатељ. И баш у вези страха и чињенице да су људи најчешће бојажљива бића која лако одустају од својих снова, и који тиме што дижу руке од времена које им је дато пристају да свој живот сведу на животарење, већ поменути др Сигмунд Фројд је рекао: „Обичан човек је само смежурани део онога што би могао бити“. Потрудите се да ви будете оно што заиста можете, и да једног дана не дођете у ситуацију да жалите за изгубљеним временом. Труд, рад, вера и стрпљење. Време вам је дато, ви њему дајте себе и будите стрпљиви.

Но, када смо већ код великих речи великих људи, грех је да у причу поново не уведемо можда и највећег књижевника свих времена (бар по мени) Ф. М. Достојевског, који је дефиницију живота дао у једној врло простој реченици: „У животу је најважније усудите се“, рекао је Достојевски. На то је још додао: „На почетку и на крају све се своди на то, да ли сте у стању да се усудите, или да ли сте били у стању да се усудите? Усудити се значи бити храбар, одважан, позитивно амбициозан, бити сањар, бити борац, и све то често упркос свему, када је све против вас. Желиш ли одређену жену или одређеног мушкарца – усуди се и приђи. Желиш ли одређени посао или одређени успех – усуди се и крени ка томе. Желиш ли слободу и правду – усуди се и зграби их, заслужи их. То колико си паметан, образован и талентован, може да дође до изражаја и може имати значење само ако се усудиш и кренеш ка нечему.“ Зато и ви драги пријатељи, заиста немате разлога да на живот гледате другачије. Конкретно и у овој 2022. години перципирајте: ко сте, шта сте, и шта желите да будете? Погледајте се у огледало, признајте себи шта се већ мора признати, и усудите се да кренете на свој пут! Бавите се собом, ходајте стазом љубави, не ампутирајте стид и веру из свог бића – требаће вам, и наравно, користите своје време. Само храбро, позитивно, одважно, и свом снагом напред. Осетићете да већ на првом кораку дишете боље. Осетићете да поред ваздуха дишете и свој живот. Срећно!