Неспоран је утицај православног хришћанства на великог српског и светског научника Николу Теслу. Отац му је био српски православни свештеник. Ујак му је био српски владика.
Никола је рођен у Смиљану у Лици у српској православној породици Тесла. Отац Милутин је службовао при цркви Св Петра и Павла коју су усташе сравниле са земљом и чији је простор у СФРЈ служио као паркинг. У тој цркви је крштен Никола.
Мајка Николе Тесле Георгина рођена Мандић је из чувене породице Мандић која је дала српству на десетине свештеника (око 50). Њен рођени брат Петар Мандић, у монаштву Николај, најзаслужнији је за научни и професионални успех Николе Тесле. Други ујак Николе Тесле је такође био свештеник – Тома Мандић је био парох горњограчачки и зрмањски. Николај Мандић је након породичне трагедије, када му је преминула супруга и троје деце, постао монах и свесрдно се трудио да помогне сестрићу Николи.
Ујак Николе Тесле Николај Мандић, каснији митрополит Дабробосански, био је човек широког образовања и веома цењен у Аустроуграској монархији и од власти и од српског народа.
Управо Николај Мадић усмерава тада младог Николу Теслу у правцу који касније постаје животни позив овом великом научнику.
У писму Ивану Мештровићу Тесла одговара о значају молитве и својим навикама: „Ја се молим Богу свакога дана”. Тесла објашњава Мештровићу да се и у старости моли на коленима, онако како је научио у детињству у својој православној породици. Молитвени живот, Тесла, одржава и у Америци у којој у то време није било толико православних храмова као данас и где је заиста било тешко наћи место у коме се врше православна богослужења.
И поред тога, Тесла активно помаже Српску Православну Цркву у Америци, тамо где је она присутна. Тако је био кум и донатор цркве Светог Саве у Гери као и почасни председник Српске црквеношколске општине у Њујорку.
У писму девојчици Поли Фотић, Тесла објашњава природне појаве са становишта теологије: „…Да ли је природа џиновска мачка? Ако јесте ко је покреће? То може једино да буде Бог, закључио сам”.
Др Радован Казимировић пише 1940. године: „Још 1916. рекао је Никола Тесла епископу др Николају Велимировићу (тада архимандриту) у Њујорку: „Ја ћу ускоро чути јеку од гусала из моје Лике овде у Њујорку и то седећи на дивану“. Епископ Николај је те речи добро запамтио. Оне су му тада изгледале невероватне, а данас већ и по нашим кућама постоје радио апарати“.
Иако је било а и данас трају покушаји да се Николи Тесли оспори православна хришћанска религиозност, Тесла је по свему и пореклу и убеђењу био и остао човек православног етоса.
