Мира цар је јуче освојио свет,
Нежним њихањем репа магарета.
Стајали смо у чуду и викали:
Осана! Спас нам дође да пукло споји.
Пред прашњавим, безазленим копитом
Пали су зидови Јерусалима.
По први пут за људског века –
Не беше ничег да се дода.
Али данас је опет понедељак.
Шта беше јуче, заборавио сам
И изнова корачам улицама
Вирим кроз мутне прозоре домова
Па чекам да ме позову на вечеру
И као да се не сећам истине –
Јуче смо померали планине.
Изгледа такав је закон живота
Луталице смо и вероломници
Сем када се – овлаш – попнемо на врх
На тај успон ми не умемо сами.
У сну и без најаве, водич дође
И одведе нас ближе самом себи.
Биће да је наше само ово –
Издржати ову страшну недељу,
Недељу последњу, пред Васкрсење.
