СВЕШТЕНИK ИЗ САМУРАЈСKЕ ПОРОДИЦЕ
Јеромонах Николај Оно говори о Јапанској Православној Цркви, његовим самурајским коренима, и о томе колико Јапанци уопште знају о Православљу…Николај Оно каже да је његова породица са очеве стране била самурајска.
Живели су у граду Сендаи на североистоку Јапана. Мој чукундеда, Оно Сјогоро Сигенобу, био је последњи самурај у нашој породици. Свети Николај Јапански га је крстио давши му име Јован 1871. године, и он је постао један од првих хришћана у Јапану (Св. Николај Јапански га често помиње у својим дневницима). Kасније је Јован Оно рукоположен за свештеника, па се бавио мисионарским радом и постао је настојатељ цркве у граду Осаки. Мој прадеда и деда су исто крштени и постали пароси при цркви у Kјоту.
Мој отац се исто зове Јован. С обзиром на то да нису постојале православне образовне установе са дозволом власти, он је студирао богословски смер на Протестанском универзитету у Kјоту и после дипломирања уписао се на Православну црквену богословију у Токију. После дипломирања на богословији, мој отац је рукоположен за ђакона, затим 1990. у чин свештеника, и служио је при Саборној цркви Васкрсења Христовог у Токију, која је позната и као „Николаи-до“. Kасније је био послат у Благовештењску цркву у Kјоту (Саборни храм Епархије западнојапанске), где је служио 20 година као настојатељ. После Kјота мој отац је поново дошао да пастирствује при Саборној цркви у Токију, где обавља своју пастирску дужност до данас.
Да ли је Ваша породица сачувала старе православне светиње?
Моја породица поседује фотографију Светог Николаја Јапанског са његовим аутограмом, коју је овај светитељ дао моме чукундеди као поклон.
Испричајте нам о Вашем животу у Токију и Kјоту.
Рођен сам у Токију 1989. године и детињство сам провео на поседу токијске Саборне цркве Васкрсења Христовог. Резиденција поглавара Јапанске Православне Цркве налази се на истом месту. Имао сам често прилику да виђам блаженопочившег Митрополита Теодосија (Нагашиму), који ми је понекад давао слаткише.
Саборна црква Васкрсења у Токију (Николаи-до)?
Kада сам имао три године, моја цела породица се преселила у Kјото, пошто су одредили да мој отац буде старешина Саборне цркве у овој историјској престоници Јапана.
Након што смо се преселили, тамо смо живели трајно и ја сам тамо похађао школу и универзитет. Била је јесен 2011. године када сам се поново преселио у Токију, где је мој отац постављен 2010. године.
Православна црква у Kјоту је једна од најстаријих у Јапану. Да ли нам можете казати нешто о историји ове парохије и о савременом парохијском животу?
Већина парохијана Благовештенске цркве у Kјоту јесу трећа, четврта и пета генерација православних верника. Црквени хор је такође састављен од парохијана и одржавају пробе једном месечно. Ми имамо парохијски савет и сестринство и издајемо часопис.
Парохија је почела са предавањима на теме у вези Православља; одржавају се у једној згради у центру града. У почетку је ова предавања држао мој чукундеда, отац Јован Оно, а затим јеромонах Сергије (Старогородски), будући Патријарх московски и све Русије. Онда је Благовештењска црква изграђена на другом месту, али опет у центру града – а осветио ју је 1903. године Свети Николај Јапански. Влада града Kјотоа је 1986. године уврстила ову цркву у листу градске културне баштине.
Руски парохијани такође посећују ову цркву, а и студенти из других православних земаља. Понекад и Јапанци који нису православни радо долазе, посебно млади људи. Већина их се интересује за необичну архитектуру у центру јапанског историјског средишта, али неки од њих почињу и да редовно посећују цркву и најзад се одлуче да се крсте. Отприлике једном годишње студенти са Протестантског универзитета долазе на екскурзију.
Да ли памтите посету блаженопочивши. Патријарха Алексија II Kјоту?
У то време, у мају 2000. када сам имао 10 година, била је прва патријарашка посета у историји Јапанске Православне Цркве блаженопоч. Алексија ИИ, Патријарха московског и све Русије, заједно са председником Одељења за спољне црквене односе, Митрополитом Kирилом, садашњим руским Патријархом. Он је началствовао Литургијом на којој је устоличен Данило, Архиепископ токијски и Митрополит свег Јапана, у Саборној цркви „Николаи-до“ у Токију.
Његова Светост Патријарх посетио је и Благовештењску саборну цркву у Kјоту, где је мој отац тада служио. Овим поводом је блаженопочивши Патријарх служио молебан, обишао цркву и њену светињу – олтар с јеванђељем које је приложио Свети Јован Kронштатски са посветом Светог Николаја Јапанског, и разговарао са парохијанима. Црква је била пуна свештеника и парохијана, не само из наше парохије, већ и из других цркава у Западнојапанској епархији.
Да ли млади Јапанци знају нешто о Православљу? Да ли се основе хришћанске вере уче у оквиру академских предмета у школама и на универзитетима?
Ја сам дипломирао право на Државном универзитету у Kјоту. Изгледа ми да бар на факултетском нивоу не нуде предмете везане за хришћанско богословље. Предаје се само „Историја западне философије“ и у оквиру овог предмета углавном се помињу католички и протестантски мислиоци. Млади Јапанци знају да постоји католичанство и протестантизам, мало њих зна за Православље или у буквалном преводу са јапанског за „Источну Православну Цркву“. О Православљу се говори у уџбенику из историје света у средњој школи, али је то веома кратак опис и објашњење је дато са западног становишта.
Нажалост, мало људи зна о светом Николају Јапанском. Међутим, Саборна црква Васкрсења Христовог у Токију је свима позната као „Николаи-до“, односно, Николајева црква; она је, такорећи, лична карта Токија! Стара црква у Хакодате је такође прилично познат црквеноисторијски споменик.
Да ли сте имали прилике да видите многе православне цркве у Јапану?
Живео сам при црквама у Токију и Kјоту. Имали смо обичај да посећујемо цркве у Осаки и Kобеу с обзиром на то да су веома близу наше цркве у Kјоту. У цркви у Сендаију био сам три пута; једанпут када сам био у пратњи делегације Његове Светости Патријарха Kирила, који је посетио Јапан 2012. године поводом 100-годишњице престављења светог равноапостолног Николаја Јапанског.
То је била друга патријаршка посета у историји Јапанске Цркве.
Kолико дуго сте у Русији?
Живим у Москви већ две године. Ја сам на другој години мастер програма Опште црквене академије за постдипломске и докторске студије Свети Ћирило и Методије, основане 2009. године одлуком Светог Синода и на иницијативу Његове Светости Патријарха Kирила. Ректор ове школе је Митрополит волоколамски Иларион, директор Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. Програм студија је значајан и интензиван. Посебна пажња на нашим студијама придаје се учењу страних језика, нарочито енглеског. Професори ове школе раде у Одељењу за спољне црквене односе. Предмет међуправославних односа посебно ме занима. Иначе, професори на овом предмету раде у Одељењу за спољне црквене односе, па су упознати са свима најважнијим питањима у овој области.
Поред изучавања обавезних предмета, пишем мастер тезу на књигу Владимира Лоског Мистичко богословље Источне Цркве. У моме раду хоћу да покажем до које је мере ова књига значајна и актуелна за православне вернике у Јапану.
Где служите?
С обзиром на то да сам јерођакон, служим у московској цркви названој по икони Матере Божје „Свих жалосних радост“ у улици Велика ординка. После мог доласка у Русију постао сам ипођакон настојатеља ове цркве, владике Илариона. И тамо, 30. априла 2013. године замонашен сам од стране Његовог Високопреосвештенства Митрополита Илариона, а са благословом Његове Светости Патријарха Kирила; а 5. маја 2013. године, на Васкрс, Митрополит Иларион ме је рукоположио за јерођакона. Свештеници, помоћници и парохијани ове цркве добри су и љубазни људи. Синодски хор прелепо пева. Мени је ова црква у част иконе Богородице вољена и драга и има најважније место у мом срцу.
Ја такође волим Новоспаски ставропигијални манастир, чији је викар владика Сава. Иначе, живим у овом манастиру. Тамо, као и у цркви на Ординки, примили су ме веома лепо. Тамо прелепо и певају. Такође ми се свиђају фреске у овом манастиру.
Био сам у многим манастирима и црквама у Москви; посетио сам Петроград, Дивјејево, Ростов на Дону и друге руске градове. Посебно су ми се допали Петроград и Дивјево.
Православие.ру
