Проблем стваралаштва заузима средишње место у мом светоназору. Човек је био створен да би постао творац. Он је призван на стваралачки рад у свету, он наставља стварање света. Смисао и циљ његовог живота не своде се на спасење. Стваралачки акт увек је прелаз од небића ка бићу, тј. он је стварање из ничега. Стварање из ничега је стварање из слободе. Ипак, за разлику од Бога, човеку је неопходан материјал да би стварао, и у стваралаштво се укључује елеменат који проистиче из слободе човека. У свом извору стваралаштво је узлет, победа над теж(ин)ом света. Али у резултатима, производима стваралаштва, испољава се вучење наниже. Уместо новог бића стварају се књиге, статуе, слике, социјалне институције, машине, културне вредности. Трагедија стваралаштва састоји се у неслагању стваралачке замисли са њеним остварењем.
Стваралаштво представља потпуну супротност еволуцији. Еволуција је детерминизам, последица. Стваралаштво је пак слобода, исконски акт. Свет није престао да се ствара, он није довршен: стварање се наставља.
Николај Берђајев – “ Мој филозофски поглед на свет“
