Млади студент је шетао са својим професором. Док су шетали и разговарали, видели су на супротној страни пута пар старих ципела, које су очигледно припадале сиромашном сељаку који је радио у близини на својој њиви и већ је завршавао посао.

Ученик је рекао професору: „Хајде да се нашалимо са овим сељаком. Сакрићемо му ципеле, а затим се склонити иза грмља и пазити шта ће радити док их тражи.”

Професор је одговорио: “Дечко, никад се не шали са туђом невољом и бедом. Али пошто си богат, од овога можеш добити више задовољства.”

“Стави златник у сваку ципелу, а затим ћемо се сакрити у грмље и посматрати његову реакцију.”

Студент је то учинио и обојица су се сакрили иза оближњег жбуна. Сељанин је завршио посао и убрзо је дошао са поља на место где је оставио ципеле и капут.

Док је облачио капут, ставио је једно стопало у ципелу и осетио да у њему има нечега. У почетку је мислио да је то каменчић, али убрзо је схватио да је то златник.

Запањено је погледао златник, окренуо се, а затим га замишљено гледао неко време. Поново се окренуо, али никога није видео. Ставио је новчић у џеп и отишао да обуче другу ципелу.

Али на његово велико изненађење и у њој је пронашао златник. Изненада су га осећања обузела и он је пао на колена, подигао главу ка небу и почео да изговара захвалну молитву.

У својој молитви споменуо је своју озбиљно болесну и беспомоћну супругу, децу која немају хлеба и невидљиву руку која му је оставила златнике.

Ученик је стајао дубоко дирнут и са сузама у очима. Професор га је питао: „Ако би се шалио с њим, како си намеравао, да ли би те то учинило срећнијим него што си сада?”

Младић одговори:

„Професоре, дали сте ми лекцију коју никада нећу заборавити! Сада заиста разумем речи које раније нисам разумео: Благо ономе ко даје, а не ономе ко прима! “

Зато, када можете учинити добро, немојте жалити. Само следите пут истинских вредности.

 

 

Србија24

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име