Израз „Не судите, да вам се не суди” појављује се два пута у Библији: у Јеванђељу по Матеју и Луки. У Матеју, ово је део Беседе на гори:
(Матеј 7. 1 – 5)
Не судите да вам се не суди; Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш? Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Лицемери! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
У Јеванђељу по Луки постоји и проповед, која је по садржају кратка верзија Беседе на гори Јеванђеља по Матеју:
Лука (6. 37 – 38)
И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
Тумачење
Заповест „Не судите да вам се не суди” упозорава нас да не судимо о личности другог човека по његовим спољашњим појавама. Или оговарати људе. Или замерити некоме што је прекршио пост или починио неко неприлично дело. Зашто? Јер свака осуда долази из сујете и гордости, сведочи о одсуству љубави. Kада осуђујемо, ми себе стављамо изнад објекта осуде, а приори изјављујући да смо бољи и праведнији. Не знајући шта се у том тренутку дешава у његовој души, изричемо његову коначну пресуду. Међутим, само Бог, Kоји види срце човека, може објективно проценити његово стање – не да би осудио, већ да би му кроз Своју љубав пружио могућност исправљања и спасења.Kо си ти, осуђујеш туђег роба? Пред својим Господом он стоји или пада. И он ће васкрснути, јер га Бог може подићи , пише овом приликом апостол Павле (Рим. 14,4 ).
Објашњавајући погубност осуде, Исус Христос каже да каквим судом осуђујемо ближњега, тако ће Бог судити и нама. Ове Његове речи одјекују са другим местима у Јеванђељу.
Прво, одломком из молитве Господње: И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим – овим речима и сами молимо Бога да нам опрости , као што опраштамо онима који су нас увредили или штету нанели. Стога, ако сами не опраштамо другима, онда не можемо рачунати на Божији опроштај.
