„Не живим више ја, него живи у мени Христос“

(Галатима, 2:20)

Галатија је била провинција Римског царства која се налазила у центру Мале Азије, са Анкаром као главним градом. Апостол Павле је током свог апостолског путовања тамо проповедао Јеванђеље и оснивао хришћанске цркве. Убрзо након тога, лажни учитељи су почели да раде у том крају.

Били су фанатични јудаисти, који су учили хришћане да морају да буду обрезани и да поштују одредбе јеврејског закона. Такође су говорили да људи не би требало да прихвате оно што Павле учи, јер он није био један од првобитних 12 Христових апостола и да је оно што их он учи погрешно!

Очигледно је то изазвало пометњу међу галатским хришћанима.

Нажалост, браћо моја и сестре, то се дешавало не само у то време, него и у другим временима, па и до данас. Постоје људи за које се сматра да имају „ревност за Бога, али не по знању“ (Римљанима 10:2). Ови људи без правог знања, како их описује апостол Павле, својим фанатизмом узнемирују Цркву.

Они се на разне начине промовишу као ауторитети православне вере. Они суде и осуђују све, па и свештенике, епископе и Патријархе. Не устручавају се да их називају издајницима Православља и јеретицима, а стубовима Православља сматрају само оне који се с њима слажу!

Имају таштину да се постављају и гледају са висине на велике свете православне архијерејске саборе широм света, одбацујући њихова учења. Неки бивају примљени у свету Православну Цркву и у својој себичности и фанатизму дођу до тога да себе виде као једине истинске православне!

Како у то време у Галатији, тако и у наше дане видимо овако тужне примере верског фундаментализма.

Зато треба да пазимо да нас не понесе фанатизам, који нас удаљава од духа Јеванђеља Христовог и одсеца нас од наше Свете Цркве.

Апостол Павле, када је сазнао за невоље које су изазвали ови лажни учитељи, био је приморан да напише ово писмо Галатима да их увери. Између осталог, он наглашава да ако је слово јеврејског закона могло да спасе човека, онда није било потребе да Син Божији постане човек, буде толико понижен, прогањан и на крају умре на крсту као зликовац!

Да би Павле помогао хришћанима да то схвате, он пише ове невероватне речи: „Са Христом се разапех; А живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“ (2: 19,20).

Овим речима апостол Павле објављује Галатима: оно што ја учим није моје; добио сам то од Христа и само вам преносим.

Моја сопствена воља је мртва, а воља Божија влада мојим животом.

Отворио сам своје срце Исусу Христу, мом Господу и Богу мом, и Он пребива у мени.

Шта год Христос хоће, ја радим; оно што ми он открива, ја учим.

Зато имајте апсолутно поверење у оно што вас учим. Оно што ће вас спасити није поштовање правила или закона, већ вера, оданост, љубав и послушност Исусу Христу, правом Богу.

Апостол додаје: „а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене“. Браћо моја и сестре, угледајмо се и ми на ватреног апостола Павла у његовој оданости Христу.

Отворимо и ми своја срца као он, да нам дође Христос.

Дозволимо Христу да управља нашим животима и нашим фокусом.

Да своју вољу подредимо вољи Христовој.

Желимо оно што Он жели. И будите сигурни да ће нас Христос, који је као Бог Свемогући умро на Крсту из љубави према нама, увек водити правим путем на нашу корист.

Амин.

Митрополит псидијски Сотириос †

ИЗВОР: https://pemptousia.com/2022/10/sermon-on-the-apostolic-reading-for-the-6th-sunday-of-luke-galatians-2-16-20/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 24.10.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име