Сећам се ходочасника у подножју Хималаја који траже пролаз око леденог ушћа реке Ганг. Међу овим планинарима била су два веома различита човека. Један интелигентан геолог, а други обични бекпекер, туриста који носи само ранац са собом.
Геолог се свеуздао у свој ум. Као што је рекао другима: „Знам све о саставу планина и долина. Знам како су настали и зашто су овде. Видите, ја све разумем и заиста ми нису потребне лекције из камповања, нити имам времена да се доведем у форму за ово путовање.” Дакле, отишао је неспреман, али веома самоуверен за тежак пут који је пред нама.
У међувремену, једноставан бекпекер није рачунао само на своју интелигенцију. Уместо тога, вежбао је сваки дан доводећи своје тело у добро здравље и упознајући мештане који су пролазили кроз ове планине. Научио је где да нађе склониште, која места и људе да избегава и тачно је знао куда иде. Био је веома скроман у вези са овим подухватом.
Приликом прве снежне мећаве први човек се успаничио. Заборавио је на геологију и његов пут је постао тежак и болан. Једноставнији човек се, међутим, подсетио на оно што је научио од оних пре њега, ослањајући се на древну мудрост и, сећајући се својих мапа, са много напора, али безбедно, вијугао око ових планина. Један човек је стигао са свог путовања у нову земљу.
Горди човек никада није пронађен.
Тајни ормар, људско срце, је почетно место одакле крећемо на ово путовање. Сакривен је многим трњем и жбуњем, у оборима наших страсти, мисли и ега. Наш живот, дакле, може изгледати као руске бабушке.
Када Христос дође као баштован, можда Га нећемо препознати. Међутим, понекад се тек када Га не доживимо, попут Разблудног Сина, сетимо Његовог хлеба и окренемо се Њему, а то је оно што је покајање. Када окусимо живот одвојен од Њега, који заправо није живот већ свиње и љуске, доживљавамо предукус пакла. Ово често има дубоке ефекте на особу.
Човек може доживети страх Божији, у зависности, наравно, од степена усмерености ка духовном животу, а тај страх нас подстиче да се ослањамо на Његову вољу, на Његову љубав и благодат, развијајући смирење тако да поново поверимо своје умове и срца Светој Тројици.
Сваки пут када се преоријентишемо доживљавамо мању смрт, где са пуним правом можемо рећи са Светим Павлом да ја умирем свакодневно и да је умирање добит, јер када нам дође смртни час, ми нећемо умрети, него бити вечно живи у Господу.
Зато је можда овде од помоћи да се сетимо наше душе како је приказана у црквеној иконографији, ако се сећате, у иконографији се душа често приказује као повијено дете које држе у наручју нашег Оца у Христу. На тај начин сећамо се своје зависности од Бога и држимо се свог Оца, скачући у Његово наручје и занесени Његовом љубављу. На ове начине настављамо да се сједињујемо са Христом.
________
Сада, током службе крштења и миропомазања, видимо да је наше сједињење са Христом изражено несумњиво, без нејасних термина.
На пример, након што смо се одрекли зла и пљунули на Сатану, ми три пута објављујемо да смо се сјединили са Христом. Управо православно крштење – и само православно крштење – почиње да испуњава спасоносно дело нашег Господа у људској личности.
Овде почињемо обнављање правог ја и опоравак од стања покварености – можда, могли бисмо рећи да ‘ембрион’ оживљава. Упореди све ово са феноменом који је знан као јога.
Док смо у Православној Цркви позвани и потврђујемо стално јединство са Христом, јога – што значи „јарам“, везати се или упрегнути себе за нешто, успоставити замршену заједницу са – је експлицитно јединство са неким или нечим другим осим Христом.
Учени и предани практичари јоге разумеју да технике често укључују инкантације хиндуистичким божанствима, физичке положаје назване и по посвећеним хинду боговима и богињама и буђење Кундалини Шакти – створене енергије коју представља умотана змија која спава у кичми.
Творац јоге, према јоги самој, је Шива, бог уништења.
Ипак, у Америци се јога пореди са истезањем, али јога није истезање. Јога је физичка, ментална и духовна дисциплина укорењена у ведској филозофији и хинду религији. Она пружа алате за откључавање, или боље речено, деблокирање, мистериозне енергије веома страних православном хришћанину.
Истезање је само физичко опуштање мишића и мало или ништа друго.
У јоги, многе позе имају имена богова и богиња. На пример, поза која се зове Виранчиасана – по хиндуистичком божанству Виранчији – посвећена је Брами. Вишну је шире познати бог који се спомиње у Ведама и постоји неколико поза посвећених његовим аватарима, његовим људским и животињским инкарнацијама.
Затим, ту је Ананта, бог који је чак узео облик змије, а ми имамо позу Анантасана названу по њему. Змија се затим реинкарнирала у човека, у Патањалија, аутора јоги библије, Сутри Пантанџалија.
__________
Многи јогијски положаји тела се такође директно односе на чакре.
Чакра је оно што бисмо могли назвати невидљивом, духовном тачком притиска. На исти начин на који можемо трљати тачку притиска на физичком телу повећавајући проток крви или лимфе, јога тврди да ми имамо и суптилно тело. Јоги положаји на неки начин масирају ове тачке, подстичући одређене канале да се отворе и на тај начин привлаче „духовну енергију“.
Многи јогији говоре о томе како је универзум и све у њему, заправо музичко, вибрирајуће и повезано са фреквенцијом. На пример, изговарање мантре вас доводи у контакт са неким бићима, гуруом, богом или богињом на истој фреквенцији у једној димензији.
Стављање себе у одређену асану такође ће произвести вибрацију, визит карту, привлачење енергија – разних суптилних енергија – на начин на који бисмо могли да ставимо светло у прозор и привучемо нечију пажњу. Није важно да ли то схватамо или не, верујемо или не, стварност је да су душа и тело замршено повезани.
Јогијске позе, укорењене у хиндуистичком пантеону богова и богиња, са именима богова и богиња, које раде на суптилним деловима вашег тела и ума су опасне. Знате, можда на јогијске позе можемо гледати као на неку врсту комбинација за отварање браве.
Претпоставља се да свака асана или образац асана, свакако током времена, може откључати различите енергије. Сада је ово веома важно: у огромном свету јоге, налазимо многе методе ‘отварања’ ових брава, многа задња врата која одговарају врстама скривених моћи. Ове моћи утичу на нас и друге, а познате су чак и у јоги као бела магија и црна магија.
Лично сам инициран у ове вештине, у светској престоници јоге.
Један циљ у овој дисциплини јоге је откључавање ових чакри, ових капија, унутар тела и душе, позивајући енергију да се попне у вама. Ова енергија се често приказује и описује као умотана змија, позната као Шакти или кундалини, а сврха овде, као и свуда у јоги, је да подигнемо ову енергију у ум како бисмо постигли спознају да смо идентични Богу.
Дакле, у шта се упрежемо током јоге?
Асане, и заиста сви знаци и обрасци у оквиру јоге – посебно мантре – су лажна светла, попут оних дубокоморских риба пецароша. Што ме подсети… На часу јоге није необично чути санскритске мантре и понекад вас инструктори позивају да их певате, посебно на почетку и на крају сесије. Ове мантре можда не изговорите ви, већ их изговоре вама, пусте их кроз музику која се пушта у позадини или буду приказане на одећи и зидовима храма, ашрама и јога студија.
Баш као што знак крста одговара Дародавцу живота, Исусу Христу, знаци који преовладавају у јоги одговарају утицају Шиве, Господара смрти.
Ови знаци и обрасци укључују дијаграме и амајлије за које се претпоставља да поседују окултне моћи у астролошким и магичним облицима, а познати су као мантре, мандале и јантре.
Као православни хришћани, никада не треба да практикујемо учења заснована на сатанској филозофији. Свакако не би требало да уврћемо своја тела и ум у положаје посвећене сотони, чак и ако га не обожавамо.
Сам ђаво се јавља као анђео светлости.
Попут мољца, често нас привлаче лажна, створена светла.
Када Христос дође као баштован, хоћемо ли Га препознати?
Постоји само један образац живота, једна Нецртана Мапа за човечанство, Који је Истина, Пут и Живот.
Он је Оваплоћени Логос, Христос Богочовек.
ИЗВОР: https://deathtotheworld.com/articles/the-uncreated-map-christ-as-the-light-of-yoga/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 25.07.2022.
