У Московској богословији се седамдесетих година догодио необичан догађај.
На пријемном испиту један младић није одговорио ни на једно питање. Није знао чак ни „Оче наш“. Није имао никакву представу о „Симболу вјере“, а Литургија и богослужења га се, очигледно, нису тицала. Испитивач га на крају упита: – Добро, знаш ли ишта барем? А као одговор овај младић поче напамет да произноси одломак из Јеванђеља од Јована, одломак без сижејног увода и без краја… „Шта је то“? – упита га професор. – Не знам. Просто сам стајао на станици а аутобуса није дуго било. И вјетар наједном до мојих ногу донесе лист папира. Подигао сам га и тамо је било ово написано. И док сам га читао, у срцу сам схватио, да је све ово – истина….
Његов одговор је био прихваћен као довољан.
Епархија кравичка
