Треба уздрмати све који спавају.
Како само бедно одмарају!
Како су се склупчали у масе
ћутећи међ собом да се
не увреди нико.
Поздрављам их сликом:
неке оштре бритве
с часа анатомије
и ту неке бритве
у грлу што ми је.
Да крикнем кад не могу!
Са вама нема приче.
Сад се, као, молите Богу
а ја му одувек кличем.
И немам, и зато нећу
да трошим нестечено;
зато над гробом палим свећу
за песму којом је све речено.
literaryworkshopkordun.com
