Нажалост, животно искуство нам показује да како год према људима око себе поступали обзирно и колико год се трудили да се према њима опходимо пристојно, пажљиво и човекољубиво, увек има оних којима се, у најмању руку, не допадамо, који нас из чиста мира, ничим са наше стране изазвано, не подносе, којима идемо на живце самим нашим постојањем: не морамо ништа ни да кажемо, не морамо ништа ни да урадимо, само наше присуство довољно је да се у душама тих људи јави немир, нетрпељивост и непријатељство према нама.

Како у том случају да поступамо? Не треба се, наравно, крити од оних који нас не подносе, поготово ако силом прилика делимо исти животни или пословни простор. Оно што со као Хришћани, дужни да чинимо јесте да се трудимо да, ни на који начин, својим речима или поступцима, не будемо узрок њиховог рђавог расположења или понашања према нама, да им не дајемо никаквога повода за то, да не будемо ни у чему криви за њихов грех према нама.

Ако им, пак, дајемо повода за то, у том случају ћемо и ми сносити део кривице за њихов грех према нама, јер нисмо предузели све што смо могли. Немојмо никада намерно раздражавати оне који нас не воле или не подносе, да не бисмо и сами били криви.

Немој никада ничим, ни речју, ни изразом лица, ни покретима тела узнемиравати или раздражавати другога човека, ако видиш да се он раздражује због онога што чиниш. Боље заћути и помоли се у себи и за њега и за себе, да вам Бог дарује мир у души. Ако је потребно и могуће, мирно се повуци, напусти место где је дошло до спорења или свађе.

 

 

Из књиге – Духовни живот у свету без Христа

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име