Да смо скупина јадника и слабића –
Јато црних врана и гавранова!
Грмите…да смо мали и јадни робови
Који се хвале славом убојника;
А нама пред очима бивољи рогови
И јуриш коњице – храбрих оклопника!
Галамите…да нам је мала снага и плећи
И да морамо прихватити чупање срца
Али наше је опет да мријемо стојећи
И да будемо алка српскога ланца!
Ми носимо завјет кроз буре и сметове;
Док има Срба – биће божурова!
Примите к знању за вјекове нове:
Због отаџбине, синовине и наших снова!
У овом је строју ко се Србином зове
Строју светог Лазара и српског Косова!