Најбистрија ријеко са светог извора.
Не, ти ниси туђа; ти си символ вјере.
Храм славе Успења Пресвете Матере.
Ти си сан српскога краљевскога двора.

Твој је свети камен, тамјан и икона!
Из олтара твога Сунце жарко сија,
Ти си српски дворац, небеска капија.
Опроштај за гријехе, грачаничка звона!

Судбину народа дијелила си често,
Херувимском пјесмом видала си ране,
Чекајући да Сунце зором опет сване!
Најсветији храме, Господњи си престо!

И гледам те оком недостојним вида,
Међ струковима црвених божура;
И свака је ријеч моја мала и сува,
Пред љепотом твога живописног зида.

Све моје мисли, и све хвале моје,
Пред тобом су као ситно зрно пијеска;
Колијевко вјере, Сила је Небеска,
Опточила духом све честице твоје.

Опроштај за многа српска сагрешења,
У твоме крилу мир се души тражи;
Избављење ти си од зла и од лажи,
Најсветији корак људскога спасења.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име