На питање да ли ваља лечити се у болести, Старац Серафим Саровски је одговорио: “Болест очишћује грехе. Међутим, поступај онако како ти воља твоја казује.
Држи се средњега пута, и немој узимати на себе бреме које превазилази твоје снаге: пашћеш, и непријатељ ће ти се наругати. Ево шта ти ваља чинити: ако те други коре – ти немој корити; прогоне ли те – трпи; излажу ли те хули – обасипај их похвалама. Сам себе осуђуј, па те Бог неће осудити. Вољу своју покоравај Вољи Господњој. Никада немој ласкати људима. Старај се да познаш и добро и зло у своме бићу: блажен је човек коме је то знано. Љуби ближњега свога, јер је ближњи твоја плот. Будеш ли живео по телесном, и душу ћеш и тело погубити; а ако се по Божијем будеш управљао, спашћеш и једно и друго. Ти су подвизи већи од одлажења у Кијев на ходочашће“.
На питање да ли ваља, ради одржавања свога статуса, улазити у трошкове који превазилазе оно што је неопходно и довољно, Старац је одговорио: „Свако нека чини како може. Најбоље је задовољавати се оним што Бог пошаље. А човеку је довољно да има хлеба и воде“.
На питање да ли угађање људима сме да угрози сагласност са вољом Божијом, Старац је одговорио: „Због те су љубави многи пропали. Ако неко не чини добро, значи да греши. Потребно је свакога волети, али понајвише Бога“.
На питање о томе како ваља управљати онима који су нам потчињени, отац Серафим је одговорио: „Милостињом, олакшавањем бремена трудова, а не ранама. Напој, нахрани, праведан буди; ако Бог прашта, праштај и ти“.
И даље Старац казиваше: „Све што је узљубила и прихватила Света Црква, срцу хришћанина мора бити мило. Зато не заборављај на празничне дане, пребивај у уздржању, одлази у храм Божији, изузев када ти слабост то не допушта. Моли се за све: тиме ћеш много добра учинити. Прилажи свеће, вино и јелеј цркви. Милостиња ће ти велико добро учинити“.
Запитан о девствености и браку, Старац каза: „И девственост је хвале достојна, и брак је од Бога благословен. Само непријатељ све у смућење доводи“.
