У Руском језику, Васкрсење је недеља (свака недеља, дан када је у Цркви обавезно Литургија), а Пасха је Васкрс.

Пасха је такође и назив за колач који се обавезно прави за Пасху (Васкрс). Он је по правилу у облику засечене пирамиде, и симболише гроб Господњи. За његову припрему се користи посебан калуп који треба бити од дрвета (даске) у облику засечене пирамиде, у чије су странице урезани Господњи симболи.

У модерно време, домаћице углавном све састојке смешају и оставе у било какву посуду. Форма пирамиде није толико сада заступљена.  Можда и зато што је пасха, пре свега тадиционални колач који се прави само једном у току године. Гледао сам и наравно нашао на „Алију“, јефтине пирамидалне калупе од пластике.

Пасха се прави од младог сира (несланог), који се зове тварог, од путера, неких грицкалица, обично бадеми, мада могу и лешници, ораси..а украшава се са желеом, сувим грожђем и исто неким орашастим плодовима. Можда зато што се у принципу једе само једном годишње, ово ми је најукуснији слаткиш.

Други колач који се обавезно прави је кулич (пасхални колач) који симболише артос (хлеб који се у Цркви освештава на првој Пасхалној Литургији) и који се дели на Светлу Суботу.
Кулич је у принципу овалан и такође се прави у калупу да подсећа на куполу храма. По врху се шара глазуром и украсним вођем са скраћеницом Христос Васкрсе. Састав и укус су му по мени идентични куглофу, који је код нас познатији.

Етнолози су у куличу (пасхалном колачу) пронашли везу са старим словенским обичајима, пре свега у посвећеном хлебу овалног облика који је у Словена био жртвени. Ту се наравно прави паралела и са нашим Славским колачем.

На Велику Суботу, пасха, кулич и офарбана јаја, се освештавају. Када се једу, пасха се обично узима кашиком и маже на кулич.

У Санкт Петербургу се налази Тројична Црква, која се популарно назива Кулич и Пасха. Она је у 18.веку смислено направљена тако да храм подсећа на кулич, а звоник на пасху.

У Београду, Руски храм Свете Тројице је увек пун кад се врши освештавање ове празничне хране, тако да свештеник мора неколико пута да понавља службу, а ситуација је таква да се не зна да ли је више руских или српских. Такође због повећаног броја Руса у Србији, и у неким другим храмовима се такође на Велику Суботу освештава ова храна.

 

„Чудо“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име