Сваку ствар, сваки поступак, сваки догађај, сваку мисао или реч можемо проценити као грешну односно негрешну на следећи начин: да ли му има места у Телу Христовом, у светињи Божијој, може ли то да постане нетљено, нетрулежно, непролазно у Христу. Ако може, у томе нема греха. Ако не може, то је, онда, грешно. Једноставан критеријум!
Све у животу: једење, пијење, одмарање, школовање, љубав, посао, породица, хоби; све оно што радује или жалости човека; све оно што световни морал одобрава или забрањује – све то, за нас Хришћане, постаје грешно уколико му не можемо наћи место у Телу Христовом. Ако је пак било шта од онога што је у нама или око нас – грешно, онда то постаје узрок наше духовне пропасти. Оно што је грех и грешно доноси нам духовно пропадање и смрт.
Са друге стране, све оно што је у нама и око нас, а може наћи своје место у Телу Христовом, то може бити претворено у средство нашег духовног оживљења и обновљења. И храна може постати за мене пут мог духовног оживљења, aко је, из љубави према Христу, принесем на дар свом ближњем. Моји односи са ближњима могу постати пут ка мом духовном васкрсењу и вечном животу, ако се заснивају и развијају у Христу,.. То важи и за мој посао, и за мој хоби… а: Најважније је да свим својим мислима, речима и делима будемо усмерени ка Богу и Царству Божијем, ка гозби Царства Божијег, ка љубави Христовој. Ако живимо тако, онда ће и све остало у нашeм животу временом постепено доћи на своје место. И сав наш живот ће моћи да нађе своје место у телу Христовом и постаће нетљен у Христу.
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
