Сви понекад имамо доживљај да нас свет „гуши”, да смо потпуно неуспешни у животу, када, како би то песник рекао, „душа од свега тугу тка”. Некима се то дешава веома често и значајно утиче на квалитет њиховог живота. У тим случајевима најчешће се ради о стварању „зачараног круга” између негативних мисли и блокирајућих емоција.

Да бисмо знали да се боримо против негативних мисли, потребно је да знамо да их препознамо. Оне се увек јављају као готови закључци којима нису потребни даљи докази: „лифт ће се сигурно покварити”, „данас падам на испиту”, „људи око мене стално ме лажу”… Често се јављају пред неке важне догађаје у нашем животу и после стресних ситуација, али могу да се јаве у било ком тренутку.

Опасне искључиве тврдње

Према садржају могу бити најразличитије, зависно од нашег животног доба, искуства, окружења. Могу да се односе на спољашњу стварност („све што једем је отровно”), социјално окружење („људи који ме познају уопште ме не воле”) или нашу личност („потпуно сам неспособан”).

Најчешће се јављају у облику искључивих тврдњи које укључују суперлативе: најружнији, најглупљи, најнесрећнији, најдебљи, као и у виду општих фраза типа сви људи, цео свет…

Ове мисли су увек праћене негативним емоцијама (стидом, страхом, љутњом…) различитог интензитета. Те емоције блокирају нашу сврсисходну активност и истовремено додатно ојачавају негативне мисли и стварају „зачарани круг”. Те мисли нису продукт рационалног процеса мишљења као релативно слободног процењивања стања ствари у спољашњој и унутрашњој реалности на основу наших знања и искустава, већ нас спречавају да рационално мислимо и сврсисходно деламо.

Још важније је препознати блокирајуће емоције, које по интензитету и трајању никад нису одговарајуће поводу којим су изазване, што би се рекло народном пословицом у њиховом случају „од комарца правимо магарца”. Зато нека шала или успутна примедба колеге с посла или пријатеља некоме зазвучи као неопростива увреда.

Карактеристично за блокирајуће емоције је и изненадно и брзо појачавање интензитета емоционалних реакција (иритација–љутња–бес, нелагодност–страх–паника) као њихова промена од позитивних ка негативним и обрнуто од очараности до разочараности, од усхићења до очајања.

Како изазивају јаке осећаје неугодности, а често буде и осећај кајања и кривице, ова осећања ми често не препознајемо као одређену емоцију, већ се у нама јављају у облику опште узнемирености која се стручно назива анксиозност. Њу често прати лупање срца, вртоглавица, знојење, узрујаност.

Ове емоције су реакција како на негативне мисли тако и на догађаје из нашег прошлог искуства, стога имају мало везе с актуелним дешавањима у нашем животу. Оне често воде потпуно неадекватним и штетним акцијама: бескрајним свађама с блиским људима, стварањем зависности, било емоционалне или од коцке, психоактивних супстанци, друштвених мрежа на интернету. То разара стварне емоционалне односе с блиским људима и додатно нарушава душевну стабилност.

Шта може да се уради да се прекине овај зачарани круг? Добар први корак је да путем самопосматрања запазимо њихову појаву и утицај у свом животу. Колико често се јављају негативне мисли или блокирајуће емоције? У ком окружењу се то дешава? Колико нам то смета у свакодневном животу?

Други корак може да буде разговор с блиским људима, уместо затварања у себе. Увек је корисно да покушамо да сазнамо да ли неко нама близак има слична искуства и шта они раде у тим тренуцима. Такође је битно да комуницирамо о томе како се тренутно осећамо, чиме ће и нама самима те мисли и осећања постати ближи и разумљивији. Још важније, тако смањујемо своју усредсређеност на себе и сопствене проблеме и дилеме и делимо једно заједничко искуство које нам може помоћи у животу.

Негативне мисли су веома отпорне на савете споља, али кад их једном препознамо код себе можемо да покушамо да укључимо стварно мишљење и тако „побијемо” тачност негативних мисли и смањимо њихов значај у нашем душевном животу.

Нико није успешан стално и у свему, али може да се избори с негативном мишљу да „ништа не умем да урадим како треба”. Када мало размислите, сетићете се ситуација које то побијају.

Активности које доносе радост

Уз мало присећања и размишљања видећете да није позитивна ни мисао „никад ми се ништа лепо не дешава”, јер сигурно постоје ствари које вас чине радосним.

Особа која код себе примети појаву блокирајућих осећања може да учини напор и да се запита да ли је њена љутња, бес, љубомора, завист, одговарајући одговор с обзиром на околности. Колико је до других, а толико је и до ње. Дуготрајна узнемиреност нас исцрпљује и често потпуно пасивизира и онемогућава у активностима.

Ментална и уопште свака сврсисходна активност увек помаже да се усредсредимо на нешто друго, у том смислу је свако квалитетно провођење времена од користи: спортске активности, читање, гледање филмова, слушање музике… Све што нам помаже да не останемо пасивни и преокупирани собом.

Ако запазимо да нас овај „вир” стално вуче ка негативним мислима, блокирајућим осећањима и проблематичном понашању које узнемирава нас и нама ближње, неопходно је затражити стручну помоћ која би требало да нам помогне да се изборимо с психичком кризом.

Психолог Милован Томић

 

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име