Одлазе тихо синови јутра.
Негде далеко, у други град.
Само ће небо плакати за
неоствареним сновима.
Нико их не може спречити.
Све тајне су понели са собом.
Сетна музика их прати, воз
на перону чека.
Хиљаде снова, суза, љубави
и надања сада су иза њих.
Синови јутра, синови Београда,
синови Србије!
