У дубини душе, у срцу срећемо сети и ја као бесмртне о боголике личности. Ти и ја блиски смо и волимо се управо ту, у срцу које је умна зеница душе. Ту, у срцу, блиски смо и повезани дубински, управо ту, у дубини где обитава Бог.

А где се разликујемо, где се стално не слажемо и споримо. Па, у уму! У уму смо различити, тамо не можемо једни са другима: ја размишљам овако, а ти онако, мој став је овакав а твој онакав! Зато се свађамо.

Да ли се то свађају наша срца? Не, то се свађају наши умови! У дубини свачијег срца обитава Бог и ту се људе грле у Богу. А свако је кадар да воли срцем. И најгори човек на свету има ту способност да може, макар за тренутак, да воли дубински, срцем. Чак и онај ко ти је нанео неправду и зло у животу. Зато Господ и каже да треба да волимо своје непријатеље, јер у дубини срца нема непријатеља – сви смо ту блиски једни другима у Богу.

Дубина твоје душе воли читав свет, као што и дубина душе твога непријатеља воли тебе, али, нажалост, ми ретко када пребивамо у дубини душе, а углавном на површини
површини њеној. А на површини је ум који каже: Ја сам у праву, а ти ниси!“ Срце човеково је као у детета. Дете нема проблем нисаким, наљути се мало, онда се дури, па те онда грли и све прашта. Такво је и срце човеково каквим га је саздао Бог. Христос то  жели од нас. Такви треба да постанемо кроз живот у Цркви.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име