На данашњи дан, 15. децембра 1914. г., уласком српске војске у дванаест дана раније окупирани Београд, окончана је славна Колубарска битка, једна од најблиставијих ратних победа не само Првог светског рата, већ и у целокупној историји Србије и њеног народа.
Уводне борбе су отпочеле још месец дана раније, 16. новембра, као трећа непријатељска офанзива ка Србији, за само три месеца, након аустроугарских неуспеха у Церској бици и бојевима на Гучеву и Мачковом камену, познатим као Битка на Дрини. Након 14 дана повлачења, изазваног бројчаном и техничком надмоћи непријатеља, али и недостатком артиљеријског оруђа, као и због хроничног умора, јединице српске војске, захваљујући генијалној стратегији генерала Живојина Мишића, новопостављеног команданта Прве српске армије, кренуле су, 3. децембра у незадржив контраудар, који је резултирао војним сломом противника и потпуним прогоном и последњег непријатељског војника са територије Краљевине Србије, у наредних 10 месеци. Укупни губици су на обе стране били велики – Србија је имала око 153 000 војника избачених из строја, од чега 22 000 погинулих, док је непријатељ изгубио око 28 500 војника и имао око 273 000 избачених из строја.
Након овог пораза, заустављани су аустроугарски напади на Србију до октобра 1915. г., али је, у међувремену, завладала страшна епидемија пегавог тифуса, која је покосила на десетине хиљада војника, официра, ратних заробљеника, али и цивила.
Због изванредне стратегијске умешности, која је била од пресудне важности за победу у Колубарској бици, генерал Живојин Мишић унапређен је у чин војводе.
vidovdan
