НА ГОЛГОТИ
Под теретом крста свога
Голготи је ишо смело
Син праведни правог Бога,
Под теретом крста свога –
А бледо му беше чело,
Измучено ломно тело.
Око њега море Јуда
Тискало се њему ближе:
„Хајде нек те спасу чуда,
Заустави море Јуда,
Око тебе што се диже.
Израиљ ти не зна муке,
А Пилати перу руке“.
Сунце зађе…Са висине
Падала је тиха тама.
Светлиле се из даљине
Сјајне куле са висине
Давидовог светог храма,
А кад спровод месту стиго,
Ту је Исус руку диго:
„Остај с миром, древни храме,
Ти поносе рода мога!
Поборниче густе таме,
Остај с миром, древни храме,
Кад у теби нема Бога.
Кад због злата, што те кити,
Истина се мора крити.
„Неће проћи многи дани,
И куле ће пасти твоје.
Задрхтаће род избрани,
Помињући грехе своје;
Неће проћи многи дани,
И чемпреса црне гране
Китиће те у те дане.
„И ти кућо развратника,
Многољудни, горди граде,
Ти тамницо мученика,
И ти кућо развратника,
Доживећеш горке јаде:
Кроз капије твоје свете
Кад нагрну страшне чете.
„Већ над тобом грми сила,
Да те сравни до пепела;
Шуме смртно мрачна крила
Суморнога Азријела…
Ах, над тобом грми сила,
Јер освете стижу дани,
Да пропишти род избрани“.
