Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година, пронађен је на локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. План је прецизно угравиран на зрну пшенице!
За ово откриће заслуге носи чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996).
– Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић. – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте.
Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око шест хиљада година. Датост благотинског зрна померила је ову границу за две хиљаде година!
Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе-протостарчево, крајем VII и почетком VI миленијума п.н.е. Јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, имало је и религијски центар. Верује се да је у насељу живело око 100 породица, пре свега пољопривредника.
Стручњаци су на археолошком локалитету нашли и невероватних 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинене моделе зрна пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она божанског порекла. Открили су и седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са Богињом плодности и Богињом земљом.
На основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно. Сва та открића из 90–их година указивала су на прву производњу хлеба на свету. Вредно налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије Благотин, град добрих људи (1993.). У Музејској збирци Народног универзитета организовали су пре неколико година и стручне радионице о благотинској „технологији“ печења хлеба.
Новости
