ВИШЕ ОД ЉУБАВИ И ПОВЕРЕЊА
Давније од осталих животиња, пас је припитомљен, па је и због тога релација „пас и човек“ више од пријатељства, која се не може поредити ни са једним односом.
На слици коју је 1860. године насликао Француз Жан Леон Жером, старогрчки филозоф Диоген у сред дана пали пламен фењера.
Живи у бурету као скитница и просјак, избегавајући људе у које је дубоко разочаран. Но, Диоген се припрема да поново прошета Атином надајући се да ће можда баш данас, коначно, упознати поштеног човека. До тада му друштво праве само пси.
Kроз читаву историју уметности, баш као и на овој слици, пси су били симбол верности, пријатељства, заштите, заједништва и љубави, и појављују се још у пећинској уметности у сценама из лова, као човекови помоћници.
Пас је припитомљен пре више од 15.000 година, далеко пре осталих животиња, коза, крава, магараца, мачака… Мада су остаци вукова налажени у близини човекових насеобина још пре више десетина хиљада година, најстарије сведочанство заједништва и односа човека и пса је гробница такозваног Бон–Оберкасел пса.
Ова гробница откривена у Немачкој, у предграђу Бона пред почетак И светског рата, крила је остатке мушкарца, жене и ситних драгоцености. Са њима је било сахрањено и штене старо око 6 месеци које је угинуло од штенећака. Остаци и људи и пса током ритуала сахрањивања били су посути црвеним прахом које указује на заједништво.
Истраживачи су закључили да је штене дуже од 2 месеца пре смрти боловало од штенећака. С обзиром на то да је поживело дуже време и поред ове тешке болести, истраживачи су закључили да су се људи о њему добро старали током болести. Бон–Оберкасел пас је тако потврдио да су ове животиње биле не само корисне за човека јер су помагале у лову и чувале човека, а касније му помагале у чувању стоке. Ово штене је најстарији доказ да је пас био део породице, и да су се људи за њих емотивно везивали, волели их и бринули о њима, као што то раде и данас, 15.000 година касније.
Наукакрозприце.рс
