Фотографија приказује најстаријег живог становника Београда – храст лужњак на Цветном тргу, између Београђанке и Трга Славија, преко пута Југословенског драмског позоришта и крај споменика Борислава Пекића, стар је више од 200 година. Старији је чак и од нешто познатијег београдског стабла, чудовишног платана испред Конака кнеза Милоша у Топчидеру.
Храст са Цветног трга био је само једно од мноштва стабала која су образовала врачарску шуму храстова и јасенова, од Цветног трга до Мањежа. Почетком 19. века када ниче храст са Цветног трга, највећи део Србије био је обрастао непроходним шумама храста и букве и пошумљеност је, како показују неке процене, износила око 80 одсто, наспрам данашњих 30 одсто.
У првој половини 19. века донета је одлука да се развија овај део Врачара – шума је раскрчена, а уз пијацу која је одједном оживела крај, никли су апотека и пошта, и улица је калдрмисана. Забележено да је већ 1886. године код Цветног трга отворена фијакерска станица са десет фијакериста.
Храст лужњак са Цветног трга, сведок догађаја из престонице протеклих 210 или 215 година, можда чак од времена Првог српског устанка, висок је 25 метара, а обим стабла му је 4 метра. Као старији суграђанин помаже се штакама – металном конструкцијом и сајлама – али је, за сада, у одличној кондицији.
М.Ђ.
Извор: Наука кроз приче
