Назив епиклеза се у хришћанским црквама означава као део анафоре којим свештеник призива Светог Духа на причасни хлеб и вино.
Могло би се рећи да је немогуће и замислити тако смелу молитву као што је ова молба за видљивим присуством Господњим у облику хлеба и вина, присуством које се савршава чудом Светог Духа.
Исти Онај који седи на небесима с десне стране Оца у слави постаје – премда скривено – видљив и опипљив у облику Хлеба и Вина, и то овде на земљи, у Тајни која се савршава у Светој Литургији. То је уистину вазнети и прослављени Господ, који је, истовремено, и Онај који седи с десне стране Оца. Али Он сада постаје видљив међу нама као „Јагње које је заклано“. Хлеб који се прелама Његово је Тело, и Вино у Чаши је Његова Крв изливена за нас. У овом спољашњем и видљивом облику Његовог скривеног присуства, Господ славе увек и изнова обзнањује своје страдање на Крсту за нас – докле год ова земља постоји.
Управо на овај начин, евхаристијско обзнањивање Христове смрти, које Црква савршава кроз молитву благодарења, сада постаје Његово истинско испуњење. Не говоримо више ми, већ драгоцена Крв изливена за нас на Крсту – једном и заувек говори уместо нас.
„Приступили сте“, говори се у Посланици Јеврејима, „Исусу, Посреднику Новога Завета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева“ (Јевр 12, 24). Крв Исусова говори „силније и боље“ од крви Авељеве и свих убијених на овој земљи, крви која вапи за осветом; али крв Исусова сада вапи Богу за наше искупљење. Господ овде на земљи увек обзнањује да је Његова лична особеност да служи – то је исти Господ који нас непрестано заступа пред Богом Оцем на небесима као наш Првосвештеник (Рим 8, 34; Јевр 7, 25). Светотајински спомен Исуса пред Божијим лицем добија своје коначно и објективно значење. А све се ово збива само силом „животворнога Духа“.
Имајући чврсто поуздање у Исусово обећање, Црква може само да иступи и затражи празним раширеним рукама силазак Светога Духа, који њене Дарове претвара у оно због чега су они и предложени. „Питате“, вели свети Јован Дамаскин, „како хлеб постаје Христово Тело, а вино и вода Христова Крв… Кажем вам: Свети Дух долази ту и свештенодејствује оно што превазилази и разумевање и мишљење“.
Упоредо са тим, нарастајућа неспособност да се делатност Духа поима као унутарњи и једини узрок освећења Свете Евхаристије непрекидно је доводила до неспоразума у богословљу и у литургијској пракси, и то нарочито на Западу где је до њих и дошло у средњем веку.
bastabalkana