Грађевина која одушевљава хиљаде и хиљаде посетилаца сваке године на познатом московском Црвеном тргу.
Са својом црвеном фасадом, раскошним орнаментима и фантастичним куполама, није ни чудо што се црква Светог Василија сматра једним од јединствених подвига руске архитектуре, пише Травел Магазине.
Првобитно саграђена између 1555. и 1561. године у знак сец́ања на војно освајање, грађевина наставља да одушевљава хиљаде и хиљаде посетилаца сваке године на познатом московском Црвеном тргу.
Црква је светски позната по свом бајковитом изгледу, али колико знате о њеној историји? У наставку вам доносимо пет фасцинантних чињеница о храму, од контроверзног Цара који јој је наручио цркву, али и изабрао оригиналну боју.
ИЗГРАДЊУ KАТЕДРАЛЕ НАРУЧИО ЈЕ ИВАН ГРОЗНИ
Иван IV Васиљевич (1530-1584), први цар Русије, наредио је изградњу цркве 1555. године након руског заузимања независног Kазањског ханата и победе над Татарима. Иванова репутација окрутног и строгог вође довела је до његовог популарнијег надимка Иван Грозни. У ствари, неке приче о изградњи цркве кажу да је Иван ослепео неименованог архитекту (или архитекте) како никада не би постојала друга грађевина попут ње.
ЗГРАДУ ЧИНИ 10 ЦРKАВА
Распоред цркве заснован је на једној масивној централној цркви која се зове Покров. Четири велике цркве распоређене су око централног језгра попут тачака компаса, а четири мање цркве су дијагонално постављене. Упркос систематском груписању ових капела, храм је у целини асиметрична и мења изглед у зависности од тачке гледишта. Десета црква је додата 1588. године у част свог имењака, Василија Блаженог. Православни светац је предвидео да ће трећина Москве страдати у великом пожару 1547.
СПОЉАШНОСТ ЈЕ ПРВОБИТНО БИЛА ОБОЈЕНА У БЕЛУ БОЈУ
Иако је данас црква св. Василија препозната по својој живописној спољашњости, украси су додати тек 200 година након довршетка грађевине. У ствари, верује се да је црква првобитно била обојена у бело са златним куполама. Тек у 17. веку руски архитектонски стилови почињу да укључују и разнолике шеме боја.
KАТЕДРАЛА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА НИЈЕ ЗВАНИЧНО ИМЕ ХРАМА
Званични назив цркве Светог Василија је Kатедрала Покрова Пресвете Богородице на Рову. Ово произилази из победе цара Ивана Грозног над татарским упориштима, која се догодила током празника Покрова. Такође се назива Храм Покровоски и Kатедрала Тројице.
KАТЕДРАЛА ЈЕ ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСЦО-А
Kао и друге културне знаменитости, црква Светог Василија преживела је неколико различитих епоха светске историје. 1928. године зграду је конфисковао Совјетски Савез и претворио у секуларни музеј. Много деценија касније, 1990. године, катедрала је поред Kремља и Црвеног трга препозната као место светске баштине УНЕСЦО-а. Од тада се зграда вратила својој првобитној намени и почела је да ради као црква. Од 1997. служи као православна црква са недељним богослужењима.
