Српска престоница има да понуди много тога, попут светских метропола. Једна од њених чари су предивни паркови повезани са историјским споменицима на локацијама које обилују зеленилом.
1 Калемегдан
Највећи београдски парк налази се на ушћу Саве и Дунава, изнад ког доминира Београдска тврђава; једна од главних атракција Београда. Око ње се развио данашњи Београд, а подигнута је почетком првог миленујума.
Развијала се у римски каструм (2. век), византијски кастел (6. и 12. век), средњовековну утврђену престоницу српске деспотовине (13. и 15. век) и на крају аустријску, односно османлијску артиљеријску утврду (17. и 18. век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда.
Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк, данас обавезну дестинацију за све туристе, али и омиљено место за шетњу многих Београђана.
Географски, Калемегдан је подељен на неколико области:
– Доњи град – област на падини која се пружа ка рекама, где се налазе бројне клупе и изложбе фотографија дуж шеталишта, одакле је најлепши поглед на реке;
– Горњи град – поред многобројних споменика и скулптура, у овој зеленој оази налазе се и спортски и кошаркашки терени; овде се налази и чувени Мештровићев споменик Победник, подигнут у част победе Србије у Балканским ратовима и Првом светском рату;
– Мали калемегдански парк је у источном делу тврђаве и ту је смештен чувени Бео Зоо врт;
– Велики калемегдански парк – јужни део, једна од најпознатијих променада у граду. Овде се налазе Војни музеј, Музеј лова и шумарства, Споменик захвалности Француској…
На Калемегдану се налазе бројни културно историјски споменици и неколико музеја (Војни музеј, Природњачки музеј, Стари барутни магацин – изложбени простор Музеја Града Београда). У једном од њих (Стари барутни магацин) налази се и знаменити Јонин сакркофаг, величанствени хришћански саркофаг са краја 3. или почетка 4.в.
2 Ташмајдан
Ташмајдански парк налази се између општина Палилула и Врачар, омеђен Таковском, Илије Гарашанина, Београдском улицом и Булеваром краља Александра.
На овом месту некада се налазио каменолом – отуда и назив овог београдског парка (на турском: таş – камен, и меyдан – место где се вади камен). Одавде се камен вадио још у време старих Римљана: постоје сачувани саркофази и надгробни споменици из римских времена направљени од камена који потиче одавде.
Испод нивоа парка налазе се пећине и тунели стари чак 6 до 8 милиона година, али још увек су недоступни јавности и недовољно истражени.
Ташмајдански парк је веома важан за српску историју: овде је 1830. године читањем султановог хатишерифа проглашена унутрашња независност Србије.
Данас је то други највећи парк у Београду, после Калемегдана, и у њему се налазе:
– две цркве – Руска и Црква Светог Марка;
– природни споменик Миоценски спруд Ташмајдан;
– сеизмолошка станица изграђена још 1909. године (прва у земљи);
– споменици песникињи Десанки Максимовић и писцу Милораду Павићу;
– спортско – рекреативни центар ,,Ташмајдан” (са базенима);
– велика фонтана, забавни парк за децу, парк за псе…
3 Топчидерски парк
У Топчидерској шуми налази се први уређени парк у Београду, изграђен још по налогу кнеза Милоша – он је у ту сврху ангажовао француске и чешке баштоване који су садили дрвеће; посебно су лепа три језерцета која се налазе у њему, а преко највећег подигнут је и мали камени мост.
У Топчидерском парку налази се Конак кнеза Милоша, који је у његово време служио као Двор Кнежевине Србије, где је заседала Скупстина. Овде је и споменик Арчибалду Рајсу и Црква Светог Петра и Павла.
У близини Топчидерског парка налази се и театарски простор на отвореном.
4 Студентски парк
Студентски парк, Универзитетски парк, некада и Панчићев, а данас популарно – Студењак, налази се у самом центру града.
Некада је на територији Студентског парка било старо турско гробље, али оно је уклоњено половином 19. века; касније је на делу парка изграђена Велика пијаца, али и она је уклоњена тридесетих година прошлог века.
Ово је сада место где се окупљају тинејџери и студенти: у непосредној близини налазе се Филозофски, Филолошки, Биолошки, Природно – математички, Физички, Хемијски, Географски и Факултет за физичку хемију. Студењак је и омиљена градска локација за шетњу паса, па у свако доба дана можете видети најразличитије врсте како уживају у игри, одмах поред лепо одржаваног дечијег игралишта.
Код Студентског парка налази се, поред бројних факултета и окретнице тролејбуса, и Етнографски музеј.
5 Карађорђев парк
Овај парк простире се између Булевара ослобођења и Небојшине улице, а преко пута њега је Храм Светог Саве, највећи православни храм на Балкану.
На овом месту је за време опсаде Београда 1806. године (тада под турском контролом), био један од логора устаничке војске. Након заузимања Београда, изгинули устаници су овде сахрањени, а кнез Александар Карађорђевић подигао је 1848. на том војничком гробљу споменик устаницима. То је уједно и први јавни споменик подигнут у Београду.
Парк је почео да се формира после подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године.
6 Пионирски парк
Пионирски парк налази се преко пута Скупштине града Београда, између Булевара Краља Александра, улице Кнеза Милоша и улица Краља Милана и Драгослава Јовановића.
До 1944. био је опасан зидовима и служио као двориште Старог двора (сада Скупштина), а када је зид уклоњен, парк је предат на јавно коришћење и добио своје данашње име.
У њему се налазе стабла ретких и заштићених биљних врста, а у делу парка ка улици Краља Милана је у част нашег нобеловца Иве Андрића саграђен Андрићев венац, и подигнут му је споменик.
У Београду се налази још много шума и паркова са богатом историјом и прелепим дрворедима кестена и платана; не оклевајте да их посетите!
7 Кошутњак
Кошутњак је име за шуму и насеље у Београду у градским општинама Чукарица и Раковица.
Парк-шума и градско излетиште Кошутњак простире се на површини од 330 хектара, на надморској висини од 250 м. Шума листопадног и четинарског дрвећа испресецана је многобројним стазама.
Вероватно је име Кошутњак настало због кошута, којих је некад овде било. Све до 1903. густа шума била је затворено дворско ловиште, а потом је Кошутњак отворен и за грађане.
У Кошутњаку су и два посебно уређена комплекса: Пионирски град, спортско-рекреативни центар, и Филмски град са комплексом атељеа и других објеката и уређаја за производњу филмова. Спортско-рекреативни центар „Кошутњак“ има игралишта за фудбал, атлетска такмичења, одбојку, кошарку, рукомет, пет отворених и један затворен базен. За љубитеље скијања у Кошутњаку ради летња и зимска ски-стаза. У подножју брда, где је некада било ловиште кнежевске породице Обреновић, налази се извор Хајдучка чесма.
Приредио: Јован Благојевић
