Малени пастир чувао своје овце једног недељног јутра, када су се зачула црквена звона! Гледајући људе како пролазе поред пашњака, где се он налазио са својим овцама, дечак помисли:
„Тако бих желео разговарати са Богом! Шта бих ја могао рећи Богу када не знам ни једну молитву?“
Међутим, дечак клекне и почне рецитовати редом слова из азбуке! Понављао је он ову „своју“ молитву, док су људи пролазили поред њега!
Један од пролазника прекине дечака:
„Шта то радиш, дечаче?“, упита га.
„Молим се, господине!“, одговори дечак.
Човек се изненади: „Али зашто рецитујеш слова из азбуке?“
Дечак му објасни: „Ја вам, господине, не знам ни једну молитву, али желим да Бог води бригу о мени и да ми помогне бринути се о овцама! Па сам помислио, ако кажем све што знам, Бог ће посложити слова заједно у речи, јер Он зна све што бих ја требао рећи.“
Човек се насмеши и продужи свој пут ка цркви, знајући да је тај дан чуо најлепшу молитву.
