Понекад вриште сумраци,
Терају вриском талог
прибијен уз ивице сећања.
Пролазе поворке изговорених и прећутаних речи
у мимоходу расутих успомена.
Ако кажем да волим
Само дело оживеће речи.
Уколико прошапућем сећање, само звуци распараће тутњаву тишине.
Зажмурим и откотрљам се у плес живота
Заогрнута шалом неких лепих слика.
Кукичава лопта разума раздањује време иза облака.
И подиже се завеса у театру живљења, сцена је спремна за нови репертоар игара.
Разгибава се снага и загрева грмљавина радости.
Улазим у ринг, без гарда, спремна за свитање наде и надахнућа нова.
Јуришам, молитвом и благодарношћу и Твојом непогрешивом руком вођена, побеђујем још један дан.
