И шушти злато лиснато
док ходам алејом мира.
Понегде, чујем, гитара свира.
Пукла палета јесењег изобиља
и сунце дарује зрацима
свог обиља.
Магла изнад реке
лагано у висину хрли
и осећам и овај дан ме
радошћу грли.
Птице путују местима
другим, далеким и лепим, у јатима својим
и маштањима мојим.
Још један са гране
отпаде лист, црвен, крхак и чист.
Студен јутарња успорава дан и додир један, лечи ко’ сан.
Стабла стамено стоје
спремна, у снази својој
за олује нове.
Негде у даљини клопара воз, путника пун и лагано станици
новој плови као брод.
Изнад брда, помаља се светлости зрак, јесен је обиље а не мрак.
Ходам, стазом лишћем
посутом као девојчица она, док у близини
црквена чују се звона.
