Сунце, небо, слобода, детињство…
Храброст, Христов ратник, победа и правда…
Ђурђевак, јорговани, лепота, пролеће и рађање.
Бистра река, босоного трчање по трави, осмеси мојих ујака…
Моја бака, деда мој ког никад нисам упознала, јер много пре мог рођења, отишао је да, уз веру и славу, остане са нама.
Бели каменчићи и црно – бели мачак, ујнини ириси, јагањци на ливади.
Славски колач, жито, свећа, кандило и тамјан.
Свештеник, радост, бели столњак, бунар и двориште пуно нас деце, игра, радост, смех…
Плаво небо без облака, весела фамилија, пријатељи, комшије.
Ђурђевдан, моја мајка – девојка, лепотица, нежна, мила…
Ђурђевдан, део мене, радост постојања.
Сета сећања због мојих милих који више нису крај мене…
Слава Богу, ево још једног Ђурђевдана.
Хвала Теби Боже,
Хвала Теби свети Ђорђе…
Радост јача од сете јесте,
Љубав стамено крај нас стоји и дане славља и постојања броји.
