Дивно је опростити, дивно је када ти опросте, а величанствено је када је из душе , када је пуног срца.
И , тако , претходних дана , опраштасмо ( неки искрено , неки мање искрено ) молисмо за опроштај , све са молитвеним уздасима , жаром , пуни снаге….
А прави успон још није ни почео.
Колико нас ће имати ентузијазма у другој , трећој…последњој недељи поста?
Колико нас ће , у наредним сатима , данима , недељама, прећутати и оћутyати , претрпети и истрпети , клекнути и заплакати , молитву појачати и Богу са благодарношћу завапити?
Колико нас ће и тада рећи : мене гурманлук не интересује , ја се борим за духовну страну поста?
Духовни , алпинистички , успопн је пред нама. Лако изгледа са стартне позиције , са енергијом која се ускомешала , са жељом , са лаким ногама и благим успоном…
Ускоро успон постаје стрмији, терет на леђима све тежи , ваздух другачији , дах све плићи , терен све мање приступачан а , све више , дивљи , напорнији.
Хоћемо ли и тада бити тако пуни полета и ентузијазма, да ли ћемо и тада бити задовољни јабуком , чајем уз који нећемо мезити сендвич са шунком.
Диван је пост.
Неопходан је .
Али треба бити брутално искрен и признати да неће све бити лако. Неће бити лако не узвратити на увреду , не планути на погрешну реч у погрешном моменту , не наљутити се јер нам нешто није по вољи , имати стрпљења док стојимо у реду , док неко испред нас вози споро , док неко „бучно“ препричава своје викенд авантуре….Неће бити лако када глад и сан нас овладају а молитву треба појачати , када треба редовно ( колико је могуће) ићи у цркву….
Неће бити лако када покуцају искушења , када се дошуњају разне мисли и помисли…
Нема пречица у духовном узрастању , нема лакших путева у посту , нема зобилазница ни нових , поплочаних стаза и цтазица….Све је тежи успон како који дан пролази. Све више ће снаге , одлучности , храбрости и смирења требати.
Зато , можда је , најбоље кренути лагано, корак по корак, дах по дах, а ентузијазам, полет , радост нек нас чекају на крају пута.
И као што рече отац Александар Шмеман:
„Предстоји нам да лутамо 40 дана по пустињи Великог поста.
Али на крају сија светлост Васкрса, светлост Царства Божијег.“
