Урањам у окенске дубине душе моје,
Да сагледам грехе своје.
Дубине су огромне, перископ разума усмерен ка пространству које води у открића самога бића.
Боже мој, добри и мили,
душа ка Теби, и само Теби хрли.
Хоћу да ноге ти љубим, да благодарим доброти Твојој, да се молим у сенци Твојој.
Пуно дугова ка Теби имам.
Чипкаста смола постојања благодарно главу сагиње, док крвоток путу Твом нагиње.
Појем молитвено покајање, и знам да сам као блудни син, али сваки мој чин, жеља је да ко’ чедо Твоје се пробудим.
Молим се Теби, моји се греси броје, али наде се, гледајући Тебе, као пчеле роје.
Ведро је небо, бистра вода, брезова шума топла и плодна, оаза је овоземаљска кугла, док са Тобом нестаје туга.
Како је лепо свануо дан који ми подари Господе Ти.
И устајем, на колена се спуштам, и нема колебања, јер волим Те Боже.
Растворен липар душе радошћу оживљава и свака реч молитве узлеће у лепоти Твога лика.
Радости моја, колико бескрајна је љубав Твоја.
И возим животом овим, гледам крајолике кроз које пловим, а срце ритмично туче и ка Теби све ме вуче.
Хлебу мој, крви моја, јагодо црвена, крину мој бели, хвала Ти што свет је овај башта Твоја, хвала ти што сам твоја а не моја.
Слажем речи, појем напеве лепе, о Боже, животе мој, све мисли Теби лете.
Не бојим се ни мача ни рата, ни болести ни патње, нема страха од глади и студени, нељуди и лажи, знам Ту си, Добри мој и предајем Теби живот свој.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име