Негде сам прочитала јако лепу мисао:„Не можеш уживати у лету ако ниси из себе истерао зиму“.
Потпуно тачно.
Како се радовати новом дану ако ноћ проведте у бригама, ако вас сколи инсомнија.
Како у киши видети спас и освежење, ако су у вама облаци и јауци?
Како запливати у смарагдној, блиставој води ако вас маловерност гура под воду?
И, могло би тако у недоглед. Ређати шта је лоше, шта још треба, шта се нема, шта се не може, још песимизма, малодушности, патетике, јадања. Могло би, али, да ли заиста треба, да ли заиста има баш толико сивила да нам је заклонило сунце?
Можда, али мало вероватно.
Није до света, живота, прилика и околности, једноставно – до нас је.
Учаурио се човек у угао живљења и кукавички кука над собом, без да се имало потруди, устане, осмели.
Једна, моја Милица, воли да каже ове дивне речи о.Пападопулоса:
„Моја агонија престаје када кажем: нека буде воља твоја“ – прочитајте их више пута. Осетите снагу ових једноставних речи, које раскидају све окове. Тако истинито, тако исправно, тако пуно вере. Прочитајте, опет, ту реченицу!
Један, дивни отац, знате већ који, даје нам, на себи својствен, топао и пастирски начин, речи које лече, воде даље, држе на правом путу, па и ово прочитајте неколико пута:
„Будите нормални“
Прочитајте опет и схватите, како је суштина једноставна.
Људи око нас, само ако их пажљиво слушамо, говоре тако да би, њиховим речима, у нама били, стално и пролеће и лето.
Које годишње доба је у вама?
Пустите календар, завирите у душу, и, како један други драги отац каже:
„Мислите о томе“
Нема ту неке велике философије, неких научних постулата, нерешивих формула. Све је једноставно ако пробудите веру, храброст, одлучност.
Нема облака који није отишао даље, нити олује која није престала, ни лета које није блистало.
Сунчана страна живота је у души, сунчану страну духом налазимо.
Лето је увек у Литургији, пролеће је увек у Цркви, сунце је увек у светим тајнама.
Облаци су диверзија унутрашње празнине и млакости.
Сунчана страна живота не погрешиво обасјава смеле, истрајне, верне.
Уживајте у топлини, у радости што сте ту, у летњем заласку сунца, у полетном буђењу дана, у бистрој води, у песку на обали мора.
Осунчајте своје мисли, осунчајте своја дела, озарите ближње, угрејте себе.
Просто, будите на сунчаној страни живота, реците:„нека буде воља Твоја“, будите нормални.
И ноћу сунце греје ако му отворите врата душе.
Пустите своје унутрашње баријере, само имајте веру.
Сунчана страна живота је ту, дозволите души да стане, радосно на сунчеву светлост, срцу да вас води и разуму да стражи.
Бог је наша сунчана страна живота.
