Када почиње и где се завршава страх?
Блага стрепња, брига, језа, паника, паралишућа тишина страха….Нивои страха као показатељ чврстине вере .
Сваког дана људе посећује , нека врста страха, као подсетник да смо слаби, нејаки, расточени у лавиринту живота.
Плаши се човек глади, болести, рата, немаштине…Плаши се за децу, родитеље, сроднике, пријатеље.
Плаши се неуспеха, бола, самоће, туге …
Страх до страха.
Стрепња која гули животну радост.
Где је крај?
Како се ослободити страха, како обуздати стрепњу, панику….
Како живети слободно?
Слобода се осваја вером, страх се затире молитвом, радост се живи Господом.
Да, страх је ситан кад нам Бог постане битан .
Препустити Господу себе и страхови ће нестајати, поново ће слобода бити саставни део живота.
Без Господа страхови ће нас прогутати као кит Јону. Из утробе немани само вером у Васкрслог Христа можемо изаћи.
Препустити Господу свој живот значи прогнати страх из живота, значи огулити то ружно лице стрепње, значи живети слободу и радост.
И зато “ Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“.