Свега је превише. Превише речи, превише маловерности, превише лицемерја, глуме, позирања. Превише информација, лажи, повишених гласова, неслоге, псовки…
Превише је бачене хране, брендираних крпица у гардероберима, фенси места на којима ‘морате’ бити виђени, превише кича, некултуре, разврата… Превише отуђености, хладноће. Превише самољубља, жеље да све имамо, све добијемо, све приграбимо.
Где се деде скромност?
Да ли смо заборавили, затурили, сакрили, изгубили ту врлину?
Скромност као вредност у данашњем друштву готово је потпуно скрајнута. Заборависмо поуке светих отаца, подвижника, мудрих глава, који нам говорише, писаше, својим примером учише шта је скромност.
Није скромност немати ништа, већ не желети све. Скромност је саслушати другог. Заћути када треба. Пожелети леп и успешан дан ближњем, суседу, познанику.
Скромност је учинити леп гест. Подићи бачени папир са тротоара. Схватити своју слабост. Поштовати друге.
Скромност је дати пар рукавица, ето зима је на прагу, ономе ко их нема, јер шта ће, било коме, три-четири пара? Да ли морамо уз сваку одевну комбинацију имати одговарајуће рукавице?
Поклонити ћебе неком коме је потребно. Платити оброк неком у пекари. Дати неке новце испруженој руци…
Скромност је и спознати да смо без Господа и Његове љубави и милости ништа. Скромност је молитвом тражити прави пут. Није скромност недостатак материјалних ствари, скромност је перцепција духовног живота и нашег места у њему.
Скромност је тражити љубав наше Мајке Божије и захвалити јој што је уз нас и што нас, овако нескромне, воли и пази.
Скромност је питати што не знаш. Учити. Обрисати под у цркви, очистити сквер у граду, салаш на селу.
Скромност је бити човек и човеку љубав и поштовање дати.
Скромност је бити радостан са оним што имаш. Не тражити што ти потребно није.
Стара пословица каже : „Простри се колико ти је јорган дугачак“ и баш тако.
Вреди ли упадати у дугове да бисмо пунили ормаре, гараже, фрижидере. Шта значе пуни сефови ако су празне душе.
Не знам нити једног светог човека, нити једног мудрог, великог, а да није био скроман и задовољан са оним што има.
Тешка лекција за научити. Понео нас сјај и блештавило, потрошачки менталитет и суновратисмо се у јаму нескромности.
Господ је најбољи учитељ, следимо његов пут и у магли сувишности вратимо скромност у моду.
Лепо је бити скроман.
Радост из скромности извире.
