Баршунасте барице радости мрешкају се око мене .
Топла пролећна киша заспала је у наручју
избледелог дана.
Негде даљином плима грмљавине запљускује
тврдоглаве пропланке
откинутих мисли.
Акорди захвалности
поигравају у лековитом
бујању љубави.
Нема заборава нити страха,
само важност тренутка.
Спокојна душа радост
исијава у космичку
призму Творца.
Једнако блистава и емотивно снажна,
долази лепота.
И никоме не говорим
јер речи су мале
али истачем ка Њему радост.
И не спавам и не дишем
то Спаситељ мир ми пружа.
Захвално тонем у
бескрај благодарности
и пловим животом
сигурна у Његова једра.
