Како писати о личности наше милосне и добре Мати Параскеве – Свете Петке, како а узнети довољно љубави и захвалности овом кандилу светости?
Када прочитамо њено житије видимо неизрециву снагу вере, стену љубави, истинско посвећење Богу, човеку, правди, истини… Видимо извор живоносни, љубезни траг милости, духовну јачину и бескрајно препуштање вољи Божијој.
Када би набрајали сва њена чуда, не би могли, да се зауставимо данима у том набрајању.
Топла, увек раширених руку да пригрли, разумна увек поуку и савет да пружи…
Речи су мале да опишу ту величину, и што човек више трага за одговарајућим речима, све се више намећу оне мале, а топле и људске.
Када паднемо њена рука подигне нас, њена мелем помоћ залечи нам подерану кожу, зацели животне ожиљке, умири усковитлани ум.
Када јој молитве изнесемо изведе нас, правом стазом, из лавиринта овоземаљског метежа и брига, прекори, понекад, саветом јасним и врати пољуљану наду, извуче снагом својом када тонемо у очај и маловерност…
Не да нам да будемо лицемерни и лукави, већ нас хитро врати на светло истине и искрености.
Мали ми, људи, тој великој лучи љубави, молитвама душу отворимо до утробе бића свог, сигурни да чује шапат, да ће одагнати стид, да ће сигурном руком привести нас покајању и одвести нас од греха.
И светли наша Света Петка, као сунце, и прича нам, води и моли се за нас и спасење наше.
О, Мати Параскево, како човек, грешан, мали слаб, да довољно заблагодари за свако твоје чудо, за сваки плам светла на крају тунела, за сваку сламку спаса, сваку услишену молитву и сву љубав, коју свакодневно изливаш, на нас, пале људе.
Не знам прави начин, знам само да љубим скуте Твоје, да усрдно Ти молитве узносим, да због тебе и љубави твоје хоћу да човек сам, да ближњи сам, хоћу да љубав сам.
Хвала Мати Света, и када се срамим и када се радујем, ти си бисер који сјаји непролазном светлошћу.
Шта да Ти, о Света кажем, а да је достојно Тебе… Могу само срце и душу да пустим у загрљај твој.
Пригнимо главе, отворимо срца, душу раширимо и благодаримо на светици Параскеви, која нам затворена врата отвара, која нам суво цвеће живљења преображава у мирисну оазу.
Иако смо мали, грешни, љути, незадовољни, тужни, поклонимо се пред љубављу и чудума Свете Петке, из грла, громогласно захвалимо и њеном снагом лучу вере распалимо.
Нек нас увек молитвама својим штити и води путем спасења и нек ми, увек, захвално и с љубављу ходимо куда нас њена вера, љубав и доброта воде.